O tome koliko je tog američkog oružja na terenu i velikim delom u rukama upravo džihadista iz terorističkog Nusra fronta i iz DAEŠ-a najbolje govore podaci budžetske revizije, koja je sprovedena u SAD 2016. godine, navodi istoričar i publicista Nemanja Starović.
Konkretno, precizira on, to pokazuje revizija Ministarstva odbrane SAD, čiji su podaci obelodanjeni putem „Amnesti internešenela“.
„Zamislite, to ministarstvo ne može da uđe u trag količini oružja koje odgovara vrednosti jedne milijarde dolara. Dakle, milijardu dolara vredno oružje se prosto negde papirološki izgubilo, ali u stvari to oružje postoji i, nažalost, čini se da je u jednoj dobroj meri danas u rukama džihadista na terenu“, konstatuje Starović.
Dekanka Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost Violeta Talović ocenjuje da uloga Amerike i njen stav prema pitanju terorizma vrlo često dobijaju obrise licemernog.
„Mnogo puta smo se susretali sa tim dvostrukim pogledima na jedan isti problem, a za terorizam je dovoljan samo jedan ostrašćeni fanatik“, navodi Talovićeva i podseća da je na to upozoravao i ruski predsednik Vladimir Putin u nekoliko javnih istupa.
Kako ističe, postoje operativni podaci koji javno ukazuju na značaj ljudi iz zapadnog prostora i direktno iz Amerike koji ogromnim novcem finansiraju nestabilnost tog dela sveta.
Nemanja Starović napominje da se morala razdvojiti tzv. umerena opozicija od džihadista kao što su oni iz pokreta Nusra fronta, ali da se to nije dogodilo. Pritom, podseća, nema sumnje da je Nusra front teroristička organizacija. Dovoljno je reći da su bili deo Al Kaide i da su priznavali vrhovno vođstvo te do skoro najveće terorističke, međunarodne, džihadističke mreže.
SAD su, objašnjava Starović, od početka sirijskog konflikta zauzele stav da se neće direktno mešati u konflikt u smislu slanja svojih trupa na teren, ali da će sa druge strane pomagati sirijsku opoziciju, dakle različite frakcije sirijske armije u vidu obuke i snabdevanja najsavremenijim naoružanjem.
Irački kanal
Drugi kanal, obrazlaže Starović, išao je preko Iraka i potpuno legitimnog pravca snabdevanja zvanične iračke armije od strane njihovih američkih saveznika. Međutim, teroristi DAEŠ-a su došli u posed ogromne količine naoružanje koje su zaplenili upravo od iračke armije.
Kao primer on navodi bitku za Mosul 2014. godine, kada je taj grad pao u ruke DAEŠ-a i kada se tridesetak hiljada iračkih vojnika, uglavnom mladih regruta regularne vojske, razbežalo pred naletom svega 1.500 džihadista DAEŠ-a.
Činjenica je, ističe Starović, da se mnogo toga prelilo iz Iraka na Siriju, počevši od samog DAEŠ-a, koji je i nastao kao irački ogranak Al Kaide i koji je u okolnostima građanskog rata 2014. godine uspeo da pređe iz Iraka i na teritoriji Sirije osvoji daleko veće prostore, nego što je imao u samom Iraku.
