Na pitanje da li je „zelena salata“ porodici Karić došla glave, Bogoljubov stariji brat je za Sputnjik odgovorio da nije stvar u salati nego u lošoj politici koju su vodili šefovi države tog vremena.
„Zelena salata nije došla glave, nego je u to vreme jedna impotentna politika Vojislava Koštunice, Đinđića, Dinkića, Labusa, Bulatovića, više ne znam ni da ih nabrojim, Đelića ’tetkića‘, tetkin kauč, Saša Radulović i da ih ne nabrajam, to je masa tih ljudi koji su se niotkuda pojavili i oni su odjednom postali neko i nešto. Ljudi koji nikad u životu ništa nisu napravili, oni su se ponosili time da im je država dala stan, nisu ga ukrali, nego im ga je država dala. Pa nisu bili sposobni ništa da zarade… I oni dan-danas žive u postkomunističkom vremenu. Oni žive u tom komunizmu, socijalizmu. A mi smo u to vreme, ponosim se time da kažem, kao braća Karić, kao porodica Karić, radili, zaradili i nikad od države nismo dobili nikakve privilegije, osim prava na rad. Inače, što se tiče zelene salate, to je bila metafora. Zašto da uvozimo beli luk iz Kine, zašto da uvozimo pasulj iz Kirgizije, Uzbekistana i zašto da uvozimo zelenu salatu iz Grčke, Albanije kada mi to sve imamo svoje“.
