Kina razmatra reforme ekonomske liberalizacije, a razgovori o ovom pitanju trenutno su u toku u okviru nacionalnog rukovodstva. Prema rečima stručnjaka, usred novih globalnih i domaćih izazova, otvorenija ekonomija je ključna za očuvanje trenda kineskog privrednog rasta.
Džou Sjaodžuan, guverner Narodne banke Kine, rekao je nedavno da Kina treba da sprovede tri reforme koje podrazumevaju liberalizaciju trgovine, liberalizaciju investicija i liberalizaciju juana.
Istovremeno, strane vlade često kritikuju Kinu zbog usporavanja procesa otvaranja svoje ekonomije prema globalnom tržištu. Prema rečima Aleksandra Lomanova, stručnjaka na Institutu za studije Dalekog istoka Ruske akademije nauka, izjava guvernera je došla kao poruka stranim vladama i ukazuje na to da će se Peking verovatno baviti ovim pitanjem.
„Njegova poruka je da će nove mere za razvoj tržišne ekonomije i liberalizaciju trgovine biti razmatrane na predstojećem partijskom kongresu. Za kinesko rukovodstvo prioritetni cilj je prilagođavanje ekonomske reforme novim globalnim i domaćim ekonomskim izazovima“, rekao je Lomanov za kinesku redakciju Sputnjika.
Međutim, ono što je prema rečima eksperta još važnije jeste činjenica da kinesko rukovodstvo ne dovodi u pitanje značaj novih ekonomskih reformi.
„Ovo nije stvar polemike. Pre svega, Kina želi da nastavi sa aktuelnom politikom i da učvrsti svoja iskustva ekonomskog rasta duga 40 godina koja su bez presedana. Vodeći faktor iza ove politike je potreba da se održi stabilnost rasta i održivi ekonomski razvoj“, istakao je on.
Prema podacima Centralne banke Kine, kineske devizne rezerve dostigle su više od 3,1 bilion dolara i porasle su sedmi mesec zaredom. List „Saut Čajna morning post“ objavio je navode stručnjaka da će Peking verovatno uskoro ublažiti neke od svojih propisa, uključujući i plaćanja i investicije.
Porast kineskih deviznih rezervi rezultat je njenog stabilnog ekonomskog rasta i mera protiv odliva kapitala, kaže Bjen Jungcu, stručnjak sa Renmin univerziteta u Kini.
„Povećanje deviznih rezervi je znak stabilne ekonomije i pozitivnih trendova u globalnoj trgovini. Štaviše, juan je ojačao u prvoj polovini 2017. godine. Sve navedeno znači da kineska ekonomija ima veliki potencijal za rast i ukazuje da kineska vlada ima političku volju da održi stabilan ekonomski rast, što je važan signal za ostatak sveta“, rekao je Bjen.
Ranije ove nedelje, Ning Đidže, šef Kineskog statističkog biroa, rekao je da Peking neće imati problema sa ispunjavanjem cilja ekonomskog rasta od 6,5 odsto ove godine, a može čak i da ga prevaziđe. Inače, Svetska banka je prošle nedelje poboljšala izglede za rast Kine za 2017. godinu sa 6,5 na 6,7 odsto.