U svetu postoje tri velika zida. Najveći je u Kini, dug 21.000 kilometara, drugi je Gorganski u Iranu, sa 200 kilometara, dok je treći Veliki abhazijski zid sa 160 kilometara. Naučnici su odavno otkrili ko je izgradio velike zidove u Kini i Iranu, dok je zid u Abhaziji još uvek misterija.
Abhazijski zid, koji se još naziva i Kelasurski, polukružnog je oblika, prostirao se (pošto su danas ostale samo ruševine) od delte reke Kelasur, preko planinskih klisura, do delte reke Ingur. Zid nije bio u potpunosti povezan. Prekidao se na mestima gde je priroda sama napravila nepremostive prepreke. Zid je imao oko 2.000 kula, visine šest metara, dok je sam zid bio visok četiri metra, a širok između 0,5 i 1,5 metara.
Zid je kroz svoju istoriju dograđivan i menjan više puta, menjali su se narodi koji su ga koristili za odbranu svojih teritorija. Do danas su najbolje sačuvane istočne zidine, sa oko 200 kula, od kojih je polovina u dobrom stanju, na 60 kilometara.
Postoji nekoliko pretpostavki o nastanku Velikog abhazijskog zida: antička, vizantijska, persijska. Prema prvoj — zid su podigli stari Grci, odnosno grčki kolonisti radi odbrane od severnih naroda, prema vizantijskoj — zid je izgradio vizantijski car Justinijan (527-565) za vreme rata protiv Persijanaca za prevlast nad Kavkazom, dok su prema trećoj Persijanci bili ti koji su izgradili ovo utvrđenje u VI veku.
Međutim, postoji još jedna teorija koja je izazvala pravi rat između abhazijskih i gruzijskih naučnika. Pošto su odnosi između Abhazije i Gruzije veoma zategnuti već skoro 10 godina, nakon rata 2008. godine i proglašenja nezavisnosti Suhuma od Tbilisija, u toku je prava borba i za kulturno nasleđe regiona. Tako Abhazi tvrde da su njihovi preci podigli zid, dok Gruzijci insistiraju da su ga napravili oni radi odbrane od invazije sa zapada i severa u XVII veku.
Istina, u XVII veku je zaista vođen rat između gruzijske kneževine Megrelije, na čijem čelu se nalazio knez Levan II Didijani (1640-1657), i abhazijskog kneževstva. Prema toj priči, zid je podignut 40-ih i 50-ih godina XVII veka, za odbranu od napada bivših vazala — vladara Abhazije.
Međutim, sve ove varijante priče o nastanku zida su slabo potkrepljene istorijskim izvorima. Svaka verzija ima svoje „za" i „protiv", ali se svi naučnici slažu u jednom — zid je slabo proučen. Najverovatnije je zid izgradilo Persijsko carstvo u VI veku uz pomoć lokalnih plemena, predaka Abhazaca. Levan Didijani je hiljadu godina kasnije za vreme abhazijsko-gruzijskog rata odlučio da iskoristi stare zidine za odbranu i obnovio zid.
Veliki abhazijski zid budi interesovanje naučnika već dva veka. Još je francuski putnik Fransoa Duboa de Monpere u XIX veku pisao o njemu, dok je arheolog Aleksandar Miler počeo sa prvim iskopavanjima početkom XX veka. Međutim, nikad nije organizovana nijedna ozbiljna istraživačka ekspedicija radi proučavanja ovog možda i najznačajnijeg kulturnog spomenika u tom delu sveta. Sve su to bili pojedinačni slučajevi koji nisu doneli neke spektakularne rezultate.
Veliki abhazijski zid se trenutno nalazi u veoma lošem stanju. Reka iz godine u godinu polako nosi kamenje. Izgleda da će zbog ljudske nebrige priroda zbrisati ono što je gigantskim naporima čovek stvorio pre više od jednog milenijuma. Ovo utvrđenje nije štitilo samo jedan grad ili naselje već celu državu. Divimo se Kinezima i njihovom svetskom čudu, ali, treba priznati, to je ogroman narod i od njega se tako nešto moglo i očekivati. A koji je narod stvorio ovo čudo na obodu Evrope, možda nikad nećemo saznati.
