Prvi predsednik te zemlje Saparmurat Nijazov ukinuo je 1993. plaćanje gasa, elektične energije, vode i soli. Bilo je predviđeno da te mere budu na snazi deset godina, ali su produžene do 2030. godine.
Zahvaljujući velikim državnim subvencijama, pune 24 godine svaki stanovnik zemlje je imao pravo na 35 kilovat sati struje i 50 kubika gasa mesečno, kao i 250 litara vode dnevno. Do 2014. vlasnici automobila dobijali su po 120 litara besplatnog benzina mesečno. Građani zemlje su imali određene olakšice i na komunalije, komunikacione i transportne usluge.
Nijazov, koji je imao titulu Turkmenbaši, „velikog vođe Turkmena“, vladao je zemljom sve do svoje smrti 2006. godine, a dolaskom na vlast Kurbankulija Berdumuhamedova, stomatologa po struci i bivšeg ministra zdravlja, počela su da se uvode određena ograničenja.
Berdumuhamedov smatra da je dosadašnji sistem neodrživ i da bi pomoć ubuduće trebalo da bude upućena samo socijalnim slučajevima.
On je još letos naložio Vladi da pripremi predloge za ukidanje svih povlastica u kojima uživaju građani zemlje, a ove nedelje je taj zakon i potpisao. Time je faktički zatvoren utopijski projekat „zlatni vek turkmenistanskog naroda“, koji je uveo Nijazov.
Govoreći pred Skupštinom, Berdumuhamedov je podsetio da su građani zemlje u prvim godinama nezavisnosti dobijali brojne povlastice. Osnovni cilj tih „povlastica bez presedana“, kako je rekao, bilo je „stvaranje povoljnih uslova za život zbog teške ekonomske situacije u svetu i prilagođavanje građana na uslove tržišne ekonomije“.
Međutim, situacija se menja. Sada se, kako je naveo Berdumuhamedov, u Turkmenistanu svake godine „povećavaju prohodi stanovništva, otvaraju se nova radna mesta“, pa su stvoreni uslovi za promene.
Berdumuhamedov je naglasio da je Vlada dugo raspravljala o novim merama i uvođenju tarifa koje će postepeno primenjivati. Lider Turkmenistana je rekao da je potpisao zakon o regulisanju potrošačkih tarifa za prirodni gas, električnu energiju, komunalne usluge, transportne i komunikacijske usluge.
Prema novom zakonu, građani će od 1. novembra početi da plaćaju te usluge iz svog džepa, ukoliko premaše dozvoljeni limit iz 1993. godine.
Ekonomija te bivše sovjetske republike, koja ima 5,5 miliona stanovnika, zavisi od izvoza energenata.
Ta država Centralne Azije, koja se graniči sa Avganistanom, Iranom, Uzbekistanom i Kazahstanom, zauzima četvrto mesto u svetu po rezervama prirodnog gasa, posle Rusije, Irana i Katara. Prihodi od izvoza su opali nakon što su 2014. svetske cene energenata počele da padaju, a značajno su smanjene i 2016 godine. kada je Rusija, koja je bila glavni kupac turkmenistanskog gasa, obustavila kupovinu zbog neslaganja oko cene.
Početkom ovog meseca ruski ministar energetike Aleksandar Novak je rekao da Rusija i Turkmenistan razmatraju zajedničke projekte „proizvodnje i realizacije turkmenistanskog gasa“, ali nije izneo više detalja o toj saradnji.
