Nacionalni koordinator za saradnju sa Uneskom Vladimir Džamić kaže da je u ovom slučaju lobiranje isključivo posao diplomatije i da se samo njegov mali deo obavlja u samom Unesku. To znači da izlazak Amerike iz organizacije teško da će šta promeniti, kaže Džamić za Sputnjik.
„Lobiranje se obavlja na nivoima država, ambasadori slušaju ono što im govore njihove vlade, odnosno ministarstva spoljnih poslova, tako da to nimalo neće ometati Ameriku. Ona će imati svojstvo posmatrača. Suštinski izlazak iz organizacije ne menja situaciju oko potencijalne kandidature i članstva Kosova u Unesku“, kaže Džamić.
Džamić podseća da je kandidatura 2015. godine sprečena, a ove godine u novembru tog predloga neće biti na dnevnom redu Skupštine Uneska. Oni koji smatraju da Kosovo treba da bude deo organizacije očigledno su procenili da ponovo ne bi prošlo.
„Posle 2015. godine situacija se prilično iskristalisala, znamo koje su zemlje za, koje su protiv i koje su suzdržane. Sistem glasanja je takav da se ove iz treće grupe ne računaju. Od onih koji glasaju potrebna je dvotrećinska većina da Kosovo uđe u Unesko. Očigledno je situacija ostala nepromenjena ili možda čak i nepovoljnija za njih, pa zbog toga ove godine nisu podneli kandidaturu“, objašnjava Džamić.
On dodaje da srpska diplomatija, koja je sjajno reagovala, mora da zadrži dosadašnji pristup i neprekidno razgovara sa svima koji se dvoume da glasaju za ulazak Kosova u Unesko.
„Lobiranje SAD je bilo veoma jako. Amerika će sigurno nastaviti da lobira za Kosovo i svoju politiku sprovodi sa mesta posmatrača“, kaže za Sputnjik nacionalni koordinator za saradnju sa Uneskom Vladimir Džamić.
On dodaje da je i dalje potrebno voditi intenzivne razgovore na nivou ministara, predsednika vlada, ambasadora, ali i na svakom drugom, sa zemljama za koje potencijalno smatramo da neće glasati za ulazak Kosova ili da će biti uzdržane.
„Država se maksimalno potrudila da zemljama koje su se kolebale pruži sve informacije o stanju na terenu, ugroženosti kulturne baštine, uopšte o situaciji kako je došlo do ’nezavisnosti‘ mimo odredbi međunarodnog prava. To treba da čini sve do jeseni 2019, kada bi taj predlog ponovo mogao da se nađe na dnevnom redu“, savetuje sagovornik Sputnjika.
Podsetimo, Generalnu skupštinu Uneska čine ambasadori zemalja-članica, njih 189. Pojedine imaju posebnog ambasadora za Unesko, kao i Srbija, a za većinu zemalja to je njihov ambasador u Parizu.
Među zemljama koje nisu podržale prijem Kosova u Unesko 2015. godine su: Južnoafrička Republika, Argentina, Jermenija, Belorusija, Brazil, Čile, Kina, Kipar, Kuba, Španija, Ruska Federacija, Gruzija, Indija, Indonezija, Kazahstan, Kirgizija, Liban, Maroko, Meksiko, Palestina, Sirija, Moldavija, Narodna Demokratska Republika Koreja, Urugvaj i Venecuela.
