U svojoj drugoj knjizi, Huan sa čitaocima deli uspomene na susrete sa decom žrtava svog oca, njegovim saučesnicima i drugim ključnim osobama tog vremena.
„To je nova knjiga koja govori o odlukama o kojima moj otac meni nije govorio i o kojima sam saznao tek tokom sopstvenog istraživanja. Prvi put su neprijatelji mog oca imali priliku da kažu ko je za njih Pablo Eskobar. Data im je mogućnost da posredstvom Eskobarovog sina ispričaju kako su ga oni sami doživljavali“, objašnjava Huan.
Oblik borbe protiv trgovine drogom u Kolumbiji koji postoji u narodnoj kulturi koncentrisao se uglavnom na figuru Pabla Eskobara. Ali Huan pokušava da objasni čitaocima ko su bile druge značajne figure koje su odigrale bitne uloge u toj epopeji govoreći o korupciji u visokim krugovima. U tom smislu Huan piše o odnosima Eskobara sa Upravom za suzbijanje droge (DEA) i CIA. Sam narko-baron je za te odnose svojevremeno rekao: „Na kraju krajeva, počeli smo da radimo za one koji nas progone“.
„Jasno je da DEA i CIA imaju sad veoma ozbiljan stav, i uopšte odnos prema ovim temama. Ne želim da kažem da su svi zaposleni ovih agencija uvučeni u korupciju, ali nekoliko ključnih agenata jeste sarađivalo sa mojim ocem, i to zarad sopstvene koristi“, govori Huan Eskobar.
Mitovi i realnost o Pablu Eskobaru
Tokom rada na knjizi, Huan Pablo je otkrio nove podatke i detalje iz života svog oca. Na primer, saznao je šta se dešavalo tokom poslednja 72 časa života Pabla Eskobara, kao i kako je on došao na ideju da postane bandit nakon ubistva Rodriga Lare Bonilje, ministra pravde Kolumbije. Ta je smrt, prema njegovim rečima, podelila Pablov život na „do“ i „posle“.
U intervjuu za Sputnjik on takođe govori o mitovima koji često prate lidera kartela Medeljin.
„Uvek su govorili da je moj otac bio spreman da plati spoljni dug Kolumbije, ali to nije tačno. On je jednostavno hteo da pokaže svoju ekonomsku moć, čije su tačne razmere ostale nepoznate“, ističe Huan Pablo.
Naš sagovornik dodaje da on razume da se zbog mnogobrojnih zločina koje je počinio njegov otac ljudi često koncentrišu na negativne posledice njegove delatnosti, više nego na ono dobro što je radio. Zato Huan Pablo ističe da je njegov otac uvek rado pomagao najsiromašnijima, ali i da je bio nemilosrdan prema onima koji bi hteli da mu stanu na put i da ga izdaju.
„I dan-danas se trgovina narkoticima u Kolumbiji nastavlja, i sve je gore svakog dana. Ništa nije bolje, i to pokazuje da posustajemo u borbi protiv droge. Igrači se menjaju, ali sve su pozicije, kao i dosad, zauzete. Na poziciji Pabla Eskobara danas se nalazi neki novi čovek“.
Huan Pablo Eskobar je skeptičan što se tiče borbe protiv trgovine narkoticima koja je, po njegovom mišljenju, izgubljena u startu. Prema njegovim rečima, u Kolumbiji se sada gaji više koke nego ikada ranije.
Naš sagovornik se zalaže za legalizaciju po modelu koji je primenio Urugvaj u slučaju marihuane, jer se, po njegovom mišljenju, samo tako može izboriti sa kartelima koji trguju ilegalnim supstancama, a zabrane ne daju rezultate, što je već dokazano — naprotiv, samo utiču da ove materije bivaju još skuplje na tržištu.
„Borba protiv njih samo jača te organizacije. Političari maštaju da ih oslabe, ali najbolji način je da se ove organizacije ojačaju, napad bi doveo do onoga što je bilo u slučaju mog oca“, rekao je Huan Pablo.
Eskobar takođe dodaje da mnogi mitovi i legende o figuri Pabla Eskobara proizilaze iz narodne svesti putem filmova i serija kao što su „Narkos“ na „Netfliksu“, „Eskobar, pokrovitelj zla (Escobar, el patrón del mal)“ u produkciji „Caracol Televisión“ ili „Voleti Pabla“ (Loving Pablo) — prilično svež film sa Havijerom Bardemom i Penelopom Kruz u glavnim ulogama.
On ističe da nema ništa protiv upotrebe lika i dela njegovog oca, ali je protiv onih formi koje slave kriminal, pa makar to bilo i između redova.
„Hiljade mladih ljudi iz celog sveta pišu mi i podvlače da žele da budu kao on, da liče na njega. Zahvaljujući ’Netfliksu‘, omladina misli da je sjajno biti trgovac drogom, a to nije ispravno. Ja sam prošao kroz svu tu realnost i nikada ne bih bio narko-trgovac, jer vrlo dobro znam šta to zapravo sa sobom nosi, a to u filmovima i serijama mladima ne pokazuju“.
U potrazi za novim utočištem
Huan Pablo kaže da je očeva smrt 1993. godine bila prelomni trenutak u njegovom životu. Odmah posle tog ubistva, on je pobegao sa sestrom i majkom. Da bi zavarao tragove promenio je ime u Huan Sebastijan Marokin.
Za razliku od svog oca, on je izabrao put mira i upravo to želi da saopšti javnosti putem svoje knjige.
„Za nas koji smo odrasli u tom svetu, promena imena je značila i promenu načina života i garderobe. Nismo, doduše, sve to primali k srcu. Mnogi ne mogu da se odreknu svog imena, i to im užasno teško pada, ali eto, na primer, moj otac je desetak puta menjao ime“.
Pošto je mnogo putovao po Peruu, Južnoj Africi, Mozambiku i Brazilu, naš sagovornik se konačno sa svojim rođacima skrasio u Buenos Ajresu. Uz novo ime, on je uživao u tome što je sada „niko i ništa“.
Započeli su novi život, bez straha da će ih neko proganjati ili da će im suditi. Mladi Huan Pablo je krenuo na fakultet. Tri godine kasnije, sin Pabla Eskobara je diplomirao i postao industrijski inženjer. Zajedno sa majkom osnovao je preduzeće za promet nekretninama.
Nov, srećan život nije dugo trajao. Petnaestog novembra 1999. godine Huan Pabla i njegovu majku uhapsila je argentinska policija, nakon što ih je odao njihov knjigovođa.
„Nikada nismo aplaudirali onome što je radio moj otac. Kao njegov sin, pokušavao sam uz svoju majku da ukažem ocu na sve njegove greške i da ga navedem na novi put. Nekada bi nas slušao, ali moj otac je bio izuzetno uporan čovek koji je uvek radio ono što je smatrao da je potrebno uraditi“.
