Ta akcija je verovatno trebalo da bude potvrda ’Grinpisovih‘ tvrdnji da je sistem kontrole bezbednosti francuskih i belgijskih nuklearnih elektrana nedovoljno dobar. Taj problem je posebno važan, imajući u vidu stalno tinjajuću pretnju od terorističkih napada. Izveštaj na tu temu organizacija je poslala vlastima Francuske i Belgije ranije ove nedelje. „Grinpis“ je odlučio da ne objavljuje potpunu verziju tog izveštaja, upravo kako u ruke terorista ne bi dospele ključne informacije. Najslabija karika i najranjivije mesto su bazeni gde se privremeno skladišti već upotrebljeno nuklearno gorivo. Zaštita tih bazena nije na zadovoljavajućem niovu.
Da li se radi o realnoj opasnosti, ili organizacija „Grinpis“ širi paniku zarad sopstvenih interesa? Mišljenja eksperata koji su govorili za Sputnjik se razlikuju.
Stefan Lom, direktor i osnivač francuske asocijacije „Opservatorija nuklearne energije“, smatra da je akcija predstavnika Grinpisa više kao „predstava za publiku“ i da im je cilj da privuku pažnju.
„Naravno da je to odličan pokazatelj koliko su nuklearke nedovoljno dobro obezbeđene. Ali to, nažalost, neće uticati na mišljenja i stavove Vlade i neće je naterati da odustane od nuklearne energije. Podsetiću da su posle 11. septembra specijalne službe Francuske sprovele testiranje. Grupama specijalnih agenata koji su sprovodile taj test nije bio nikakav problem da uđu u nuklearke. Zato je stanovništvu teško da poveruje kada vlasti kažu: ’Verujete nam, znamo šta radimo, ali ne možemo da vam kažemo šta i tačno radimo‘.“
U intervjuu za Sputnjik, Lom objašnjava da bazeni gde se čuva radioaktivni otpad, odnosno već upotrebljeno nuklearno gorivo, mogu biti opasniji nego sami reaktori, jer zaštitni korpus tih bazena nije u potpunosti pouzdan.
„I bez obzira što se slične akcije poput ove koju je organizovao ’Grinpis‘ relativno često dešavaju, zapravo ništa konkretno nije urađeno kako bi ti bazeni bili bolje zaštićeni i kako bi bio onemogućen pristup onima koji nisu zaposleni“, kaže direktor i osnivač francuske asocijacije „Opservatorija nuklearne energije“.
Lom upozorava i na opasnost od bespilotnih i drugih letelica koje bi teroristi mogli da koriste kako bi organizovali napad.
„Pre dve ili tri godine, u Francuskoj su nečije letelice nadletale nekoliko nuklearki. Tada se u medijima zbog toga podigla prašina i Vlada je započela istragu. Ali mi do danas ne znamo čiji su to dronovi bili i ko je sve to organizovao.“
Erik Hulsbos, šef Odeljenja za odnose sa javnošću Federalne agencije za nuklearnu kontrolu Belgije, okarakterisao je izveštaj „Grinpisa“ kao „pogrešan, subjektivno napisan i pun spekulacija“. Za Sputnjik Hulsbos objašnjava da se sve evropske nuklearne elektrane redovno proveravaju takozvanim „stres testovima“, odnosno testovima koji kontrolišu spremnost i mogućnost da se odgovori na različite rizike.
„Možemo da garantujemo da su sve belgijske nuklearne elektrane usvojile i primenile sve neophodne mere kako bi se bezbednost podigla na najviši nivo. Tu ne mislim samo na terorističke napade, već i na eventualni pad aviona, zemljotres, poplavu, požar…“, ističe šef odeljenja za Odnose sa javnošću Federalne agencije za nuklearnu kontrolu Belgije.
Olivije Aper, predsednik Francuskog energetskog saveta i šef Francuskog komiteta u okviru Svetskog energetskog saveta, sa žaljenjem je konstatovao da mediji koji se „slabo razumeju u ta pitanja, pišu na te teme i samo potpiruju strahove kod čitalaca da bi podigli svoje tiraže“.
Za Sputnjik Aper tvrdi da su, naravno, preduzete sve neophodne mere za borbu protiv terorizma.
„Ali njihova suština spada u domen onoga što nazivamo ’vojna tajna‘ i one ne mogu i ne smeju biti objavljene. Ne budite naivni, upravo to i koriste aktivisti ’Grinpisa‘, kako bi širili gluposti i strahove.“
Za kraj bi trebalo dodati da se sam „Grinpis“ nije odazvao pozivu Sputnjika da objasni i komentariše svoju akciju.
