Poslednja erupcija ovog supervulkana dogodila se pre 631.000 godina, a kad će biti sledeća, nemoguće je predvideti. Jeloustoun pritom nije i jedini podzemni supervulkan na Zemlji, a prema procenama naučnika, našu planetu svakih sto hiljada godina zatrese po jedna „supererupcija“.
Kako bi barem otprilike mogli da procenimo kada je na redu nova erupcija supervulkana, koja bi nesumnjivo izazvala katastrofu, naučnici su počeli da proučavaju istoriju Jeloustouna. Ono što su saznali jeste da se sile koje pokreću ove retke, ali katastrofalne događaje, kreću znatno brže nego što se ranije smatralo.
Naime, prema prvim dokazima, koji su nedavno predstavljeni na konferenciji vulkanologa, poslednja erupcija Jeloustouna bila je pokrenuta kad je nova magma ušla u sastav vulkana nekoliko decenija pre erupcije, prenosi „Jutarnji list“.
S obzirom na to da su prethodne procene govorile da su između ulaska nove magme i erupcije protekli milenijumi, jasno je da se radi o dramatičnoj razlici.
Do tog je zaključka došao tim sa Državnog univerziteta Arizone, među njima i postdiplomska studentica Hana Šamlo, čija je disertacija bila jedan od „motiva“ za istraživanje Jeloustouna.
„Očekivali smo da se određeni procesi odvijaju hiljadama godina pre erupcije“, rekla je mentorka Šamloove, geolog Kristi Til.
Ovako kratak vremenski period između prvih aktivnosti unutar vulkana i erupcije su u geološkim razmerima tek treptaj oka. Zbog toga naučnici tek sada polako shvataju kakvi su uslovi izazvali supererupcije.
„Šokantno je koliko malo je vremena potrebno da tihi vulkanski sastav dođe do ruba erupcije“ rekla je Šamloova, koja je naglasila da će naučnicima trebati još vremena da preciznije otkriju koliko vremena treba da prođe od prvih aktivnosti do erupcije.
S druge strane, doktorka Keri Kuper sa Univerziteta Kalifornija, koja nije učestvovala u istraživanju, naglašava da nije uverena da naučnici već danas mogu precizno da ukažu na događaj koji je započeo poslednju erupciju ovog vulkana.
„Jedna je stvar ukazivati na postepeno stvaranje uslova za aktivnost vulkana, a druga je stvar govoriti o mobilizaciji 1.000 kubnih kilometara magme u jednoj deceniji“, smatra ona.
Srećom, izgledi za erupciju Jeloustouna ili bilo kog drugog supervulkana na Zemlji trenutno se čine mali, ali kako bismo ih razumeli, nema sumnje da treba dobro istražiti svaki aspekt njihovih prošlih erupcija.
Kuperova tvrdi da će za nekoliko decenija naučnici biti u stanju da predvide čitav niz potencijalnih vulkanskih erupcija, uključujući i one najjače.
