Taman kada su se iskobeljali iz vanrednih parlamentarnih izbora i, zahvaljujući srpskom korpusu, u Prištini formirali vlast, koncepciju o skoroj fotelji u UN ozbiljno je počela da potkopava reakcija Zapada na katolonski pokušaj otcepljenja od Španije. Ta Katalonija im baš sada nije bila potrebna. A za desetak dana će im i lokalni izbori.
Posle još jednog neuspelog pokušaja da se ove jeseni dođe do članstva u Interpolu i propuštanja termina za prijem u Unesko, koji su upisani kao debeo minus na konto prištinske vlasti, eto dovoljno razloga za „zahtev“ Haradinaja da, uz posrednika EU, Beograd i Prištinu, i provereni im saveznik SAD dobije stolicu za pregovaračkim stolom u Briselu.
Prištinski mediji su danas preneli izjavu premijera Ramuša Haradinaja da je „nemoguće nastaviti (briselski) dijalog ako i Amerika nije za stolom“ i da će tamošnja vlada izraditi novu platformu za dijalog sa Beogradom, o kojoj će konačnu ocenu dati parlament. U suštini malo „tvrđim“ tonom samo je ponovio ono što je kosovski predsednik Hašim Tači rekao još 31. avgusta.
Šta je izazvalo današnje reagovanje Haradinaja, Sputnjik je pitao dobrog poznavaoca kosovske zbilje, direktora Radio Beograda Milivoja Mihajlovića.
On podseća da ta izjava dolazi nedelju i po dana pred lokalne izbore na Kosovu i Metohiji, koji će verovatno promeniti političku sliku južne pokrajine što se tiče albanskog političkog korpusa. Mihajlović smatra da su Haradinaj, Tači i ostali koji su sada u vlasti pred velikim iskušenjem i da će doživeti ozbiljan poraz od pokreta „Samoopredeljenje“.
„Ovo je jedna od onih izjava koja bi biračima trebalo da pošalje signal da se Amerikanci vraćaju u igru, da samo što nisu stekli tu takozvanu potpunu nezavisnost Kosova. Dakle, to je izjava za unutrašnju upotrebu“, ocena je Mihajlovića, koji je mišljenja da ta izjava ima i drugi aspekt, da birače koliko može od Tačija okrene na Haradinajevu stranu.
Ona je usmerena protiv Tačija, nedvosmislen je poznavalac tamošnjih prilika. To objašnjava podsećajući na Haradinajevu izjavu da se ne sme dozvoliti da ih neko u parlamentu iznenadi postignutim sporazumom. A to, jasno je, može da bude samo Hašim Tači, jer on ide u Brisel na razgovore.
Ipak, suštinski se radi o još jednom pokušaju opstruiranja briselskog dijaloga, kaže Mihajlović.
„Reč je, zapravo, o pokazivanju želje da se sve što se dogovori u Briselu nikada ne realizuje i da se, jednostavno, ti razgovori prekinu“, ističe on. Ne poriče da tu ima i provokacije na račun Beograda kako bi iznerviran napustio dijalog, što se, smatra Mihajlović, neće desiti.
Na pitanje, koliko je, diplomatski gledano, uopšte izvodljivo da Amerika sedne za sto u Briselu, on odgovara: „Izvodljivo je“.
Amerikanci su ozbiljni igrači na evropskoj političkoj sceni i oni koji su inicirali dijalog, a to su, pre svega, Britanija, Nemačka, Francuska, vodeće zemlje EU i članice NATO-a, veoma su bliski i neće ništa učiniti protiv američke politike na Balkanu, kaže Mihajlović. Amerikanci su, dodaje on, uvek za stolom i kada nemaju stolicu.
„I kada nisu za stolom, njihova politika je uvek za stolom. Ne treba gajiti iluzije da se bilo šta veliko kada je Kosovo i Metohija u pitanju može da bude postignuto bez Amerikanaca. Ali ukoliko Albanci insistiraju da bude stolica za Ameriku, srpska strana može u jednom momentu da zatraži da stolica bude i za nekog drugog, za neke naše istočne prijatelje“, konstatuje Mihajlović.
Ako je Kosovo problem koji oslikava i reflektuje interese velikih sila, zašto sve velike sile ne bi sele za pregovarački sto, zaključio je sagovornik Sputnjika.
Aleksandar Pivovarenko sa Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka kaže za Sputnjik da se Rusija nije oglasila po pitanju eventualnog učešća na pregovorima, ali to ne znači da Moskva nema svoj stav i da nema uslova da se uključi u dijalog.
Mada se stavovi Zapada, odnosno EU i Rusije povodom nezavisnosti Kosova ne podudaraju, on smatra da bi, teoretski gledano, Moskva mogla da se pridruži ovim pregovorima.
„Osim toga, ne isključujem da je Kosovo, u kontekstu zbivanja u Evropi i slučaja Katalonije, (pre pet dana) bila tema pregovora Vladislava Surkova, specijalnog savetnika ruskog predsednika Vladimira Putina, i bivšeg američkog ambasador pri NATO-u i specijalnog izaslanika SAD za Ukrajinu Kurta Volkera u Beogradu, iako je zvanično tema bila Ukrajina“, rekao je Pivovarenko za Sputnjik.
