Taj poraz uneo je paniku u redove litvanskih i ukrajinskih poslanika, koji ne kriju svoje strahove da će se ruska delegacija trijumfalno vratiti u tu organizaciju „bez vraćanja Krima i Donbasa Ukrajini“.
Kirijakidesova je na mestu predsednika PS SE zamenila Pedra Agramunta, koga su smatrali proruskom figurom. Španac je odlučio da napusti funkciju „iz ličnih razloga“, a njegov saradnik je naveo da je na njegovu odluku uticala činjenica da su u Skupštini usvojene nedemokratske mere koje su obesmislile njegov mandat, te da u takvim uslovima on ne može da ispunjava svoje obaveze kao predsednik.
Skandal u vezi s Agramuntom nastao je na aprilskom zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope kada su ga evropski poslanici kritikovali zbog martovskog putovanja u Siriju i zbližavanja sa Rusijom.
Delegacije ruske Državne dume i PS SE, na čelu sa Agramuntom boravile su u Siriji 20. i 21. marta na poziv predsednika sirijske skupštine Kadija Abasa, a tokom te posete susreli su se i sa sirijskim predsednikom Bašarom el Asadom.
Agramunt se u PS SE takođe zalagao za pronalaženja kompromisa sa Rusijom, koju su mnogi poslanici hteli da isključe iz organizacije posle događaja na Krimu.
Podsetimo, ruskoj delegaciji je oduzeto pravo glasa u PS SE u aprilu 2014. godine zbog prisajedinjenja Krima Rusiji, a 2015. ovo telo je dva puta razmatralo akreditive ruskih poslanika, ali je zabrana glasanja ostala na snazi, nakon čega je ruska delegacija suspendovala svoje učešće u PS SE.
Zauzvrat, zbog diskriminišuće politike te organizacije, Moskva je poručila da se neće vraćati u PS SE i da neće uplaćivati novac za njen rad, sve dok joj se ne vrati pravo glasa u toj organizaciji. Drugim rečima, udarila je Savet Evrope tamo gde najviše boli. Jer, Rusija je, pored Francuske i Nemačke, jedan od tri najveća finansijera te organizacije.
Reč je o sumi od oko 11 miliona evra, koliko iznosi trećina godišnjeg doprinosa Rusije za 2018. godinu. To je ozbiljan udarac za budžet Saveta Evrope, zbog čega će ta organizacija morati prilično da „stegne kaiš“.
„Savet Evrope će morati da suspenduje niz programa i preispita finansiranje njenih poslovnih jedinica, smanji broj službenih putovanja, isplate pomoćnika i druge slične stvari. Naravno, oni to ne žele da rade, alu su sada primorani na takav korak. S druge strane, s takvim pristupom — kada Rusiji oduzimaju pravo glasa i ne daju joj da iznese svoju poziciju — bilo bi krajnje čudno da Moskva toj organizaciji uplati jednu od najvećih suma. Dakle, Rusija je zauzela prilično poštenu i fer poziciju. Ukoliko PS SE ne promeni svoj pristup i ne vrati se onim principima koji su utvrđeni u Ustavu te organizacije, mislim da Rusija onda nema tamo šta da traži“, rekao je za Sputnjik politikolog Aleksej Martinov.
Glavno pitanje koje se sada postavlja je da li će se dolaskom Kirijakidesove na čelo te organizacije nešto promeniti?
Stela Kirijakides je po profesiji dečji psiholog, a na Kipru je poznata kao aktivistkinja za ljuska prava. Ona još nije iznela svoj stav o Rusiji, ali je, na primer, pre godinu dana, kada je u kiparskom parlamentu pokrenuto pitanje ukidanja antiruskih sankcija, ostala uzdržana.
Uostalom, njeno predsedavanje PS SE će biti kratko — do januara, jer će ona na toj funkciji ostati samo do isteka Agramuntovog mandata. Za to vreme, čak i da želi, ona neće moći mnogo toga da učini.
Šef komiteta Državne dume za međunarodne poslove Leonid Slucki smatra da izbor Kirijakidesove na mesto predsednika PS SE neće ništa promeniti u odnosima Moskve i Strazbura, a takođe je doveo u pitanje legitimnost njenog izbora, s obzirom na to da je glasanje obavljeno bez prisustva ruske delegacije.
„Stela Kirijakides nije nov čovek u PS SE, ona je bila na čelu Komiteta za socijalnu zaštitu i poznata je kao borac za ljuska prava, ali sa tačke gledišta ruskih interesa nekakav pomak ne treba očekivati. Ona je pobedila Litvanca Emanuelisa Zingerisa, koji je nastupao sa antiruskom retorikom. Kipar ima mnogo pozitivniji stav prema Rusiji, ali Kipranka na čelu PS SE svejedno neće imati mogućnosti da utiče na politiku te institucije prema Rusiji, kao što tu mogućnost nije imao ni prethodni šef PS SE Agramunt. Figura predsednika te organizacije je pre tehnička, nego politička. Podsetiću da su se optužbe na račun Rusije čule i pre ukrajinskih i krimskih događaja i mislim da će se takva situacija nastaviti, tim pre što se to poklapa sa retorikom mnogih lidera EU. Ipak, to ne smeta evropskim liderima i ruskom rukovodstvu da rešavaju različita pitanja na bilateralnim pregovorima. Ali, u PS SE baš i ne uspevaju. U svakom slučaju, ne bi trebalo očekivati povratak Rusije u tu strukturu. Moskva je više puta isticala da se to neće dogoditi sve dok joj se ne vrate sva prava, uključujući i pravo glasa. Kao što sam već rekla, situacija oko PS SE ne smeta ruskim i evropskim političarima da vode pregovore, da imaju neformalne susrete i da na taj način razvijaju dijalog“, rekla je za Sputnjik Jevgenija Bojko sa Univerziteta za finansije pri Vladi Ruske Federacije.
„Rusko pitanje“ podelilo je PS SE, ali neki analitičari smatraju da su novu predsednicu podržale zemlje koje žele da se Rusija vrati u tu organizaciju. Za Kirijakidesovu je glasalo 217 poslanika naspram 84 glasa, koliko je dobio njen protivnik.
Kako god bilo, u januaru 2018. PS SE će morati ponovo da bira svog predsednika, a stav Moskve o tom pitanju ostaje nepromenjen — bez obzira na to ko bude na čelu te organizacije, Rusija će se vratiti u Strazbur kada Skupština promeni svoju diskriminišuću politiku i vrati Rusiji njena prava, pre svega, pravo glasa.