Profesori srednje Trgovačke škole u Beogradu obustavili su na jedan dan nastavu i održali protest „Stop nasilju nad profesorima“. Povod za protest bio je incident od 29. septembra kad je učenik, koji je tog dana pao na ponovljenom popravnom ispitu, fizički napao profesorku ispred škole.
„Kao i na popravnom ispitu u avgustovskom roku, učenik nije pokazao minimum znanja potrebnog za pozitivnu ocenu. Kad mu je rečeno da nije položio ispit, reagovao je veoma agresivno. Prvobitno je imao nameru da napadne koleginicu koja je na ispitu bila ispitivač. Kad mu je pravovremenom reakcijom radnika školskog obezbeđenja onemogućen napad, otrgao se i istrčao iz škole za koleginicom koja je bila drugi član komisije i iznenada je mučki napao sa leđa“, navodi se u saopštenju nastavnika Trgovačke škole.
Profesorka, srećom, nije pretrpela teške povrede, ali je doživela užasan šok i „zdravstveno i psihički se još oporavlja“.
„Ukoliko na ovakva dešavanja ostanemo gluvi i nemi možemo samo da se pitamo — ko je sledeći? Ne plašimo se, samo smo poniženi, napušteni od svih, ostavljeni sami sebi, a kažu da je prosveta ’delatnost od najvišeg državnog interesa‘“, navode profesori Trgovačke škole.
Profesorka srpskog jezika u Trgovačkoj školi Aida Ocokoljić ocenila je da društvo ostaje ravnodušno i nemo na nasilje nad profesorima. Prema njenim rečima, u savremenom društvu obrazovanje je jedan od temelja stabilnosti i napretka društva, što sve napredne zemlje dobro znaju i zato u obrazovanje ulažu mnogo novca i trude se da ga stalno usavršavaju.
„Kod nas je obrazovanje skrajnuto i poniženo na brojne načine. Stanje je toliko porazno da čak i prosvetni radnici sve manje veruju u svoj poziv i zadatak da obrazuju i vaspitavaju mlade naraštaje, kao i da budu nosioci progresivnih misli i ideja. Zašto je to tako? Godinama unazad donose se pravilnici i zakoni koji se isključivo bave formom, dodavanjem birokratskih obaveza nastavnicima, dok se suštinom ne bave uopšte“, rekla je ona.
A rezultat te forme bez suštine je da je kvalitet nastave u stalnom padu, konstantno se spušta nivo znanja učenika, dok je tolerancija za nerad, bezobrazluk i agresivno ponašanje sve veća.
„Zakonima i pravilnicima kreira se sistem u kojem se svi učesnici u obrazovanju — profesori, učenici i roditelji — nalaze na različitim stranama i suprotstavljeni su jedni drugima. Pritom, prosvetni radnici su obespravljena strana“, naglasila je ona.
Nasilje i pritisci na prosvetne radnike dolaze sa različitih strana, a škole gotovo da nemaju nikakvih načina da se protiv toga bore. Sve je više nasilja učenika nad profesorima, a to je tema koja se prećutkuje i često zataškava, dodala je profesorka srpskog jezika.
Komplikovana birokratska procedura sprečava da se učenik adekvatno kazni, a određeni broj roditelja oglušuje se o pozive škole, onemogućavajući na taj način da se disciplinski postupak sprovede. Pored toga, roditelji vrše strahovite pritiske na školu i profesore i time se dodatno pogoršava i ovako loše stanje, dok Ministarstvo prosvete nema sluha za te probleme i često staje na stranu učenika.
„Sistematsko urušavanje društva počinje uništavanjem obrazovanja“, istakla je Aida Ocokoljić.
Ivan Stanković, profesor engleskog jezika u Trgovačkoj školi, ocenio je da deca nisu kriva za takvo ponašanje, već da samo dobro razumeju poruke koje im se šalju. Situacija u društvu je takva kao da je otvoren lov na profesore, zbog čega su na protestu nosili bedževe koji simbolizuju mete.
Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) Jasna Janković podsetila je da je sličan skup održan u novembru prošle godine kad je u Mladenovcu učenik, na sred časa, ošamario profesorku. Posle se saznalo da je u pitanju bila opklada od deset evra. U martu ove godine profesora iz Požarevca, koji je na času kazao učenici da skloni mobilni telefon sa stola, posle je sačekao, davio, gušio i tukao otac te učenice.
Prema njenim rečima, jedino što prosvetni radnici mogu da učine je da budu solidarni sa kolegama kad su takvi događaji u pitanju, jer „prosveta nema novac i zakone, ona ima samo moć u svojoj brojnosti“. Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika rekla je da novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je na snagu stupio juče, takve stvari ne može da rešava, jer se ne bavi nasilnicima.
Psihoterapeut Zoran Milivojević pozdravio je protest nastavnika i dodao da je glavni razlog učeničkog nasilja prema profesorima pad autoriteta škole i profesora. Ranije su roditelji poštovali škole i profesore i sa njima su bili u nekoj vrsti saveza, pa su „odrasli ljudi u savezu imali obavezu da podignu, socijalizuju i pravilno usmere dete“.
„Međutim, kako je došlo do promene paradigme vaspitanja kad su roditelji počeli da vaspitanje poistovećuju sa ljubavlju, onda su počeli da imaju drugačiji stav u odnosu na profesore koji su postali neka vrsta uslužnog servisa koji treba njihovom detetu da ugodi, da dâ dobre ocene, da voli njihovo dete, da mu progleda kroz prste i onda kad nastavnici pozovu roditelje da kažu da nešto nije u redu sa njihovim detetom, često to roditelji doživljavaju kao napad na sebe. Sa druge strane, škola je nemoćna jer nema mogućnost da kazni učenika, a i kad ima, te školske kazne su smešne“, kaže Milivojević za Sputnjik.
On ocenjuje da je školski sistem previše decu stavio u fokus, što nije dobro, jer bi škola trebalo da ih priprema za samostalni život u društvu.
Prema Milivojeviću, nešto bi trebalo da se promeni u vaspitanju pre škole da bi deca dolazila u školu dovoljno socijalizovana kako bi mogla da prate nastavu. Takođe, trebalo bi napraviti neki novi dogovor između škole i roditelja, koji bi Ministarstvo trebalo da podrži, a ne da „stalno zastrašuje profesore i nastavnike“.
Zoran Milivojević kaže da smo se puno bavili vršnjačkim nasiljem, ali što smo se više bavili bilo je više nasilja i očigledno je da se to ne radi kako treba, jer se bavimo simptomom, a ne uzrocima.
Milivojević ocenjuje da je sistemska greška u stalnom insistiranju na pravima učenika. Prava bez dužnosti su ništa, a dužnost je ono što je ključ, i zato bi disciplina morala ponovo da se uvede i u domaće vaspitanje, i u škole.
Sagovornik Sputnjika naglašava da imamo i drugu pojavu u društvu o kojoj se ne priča, a to je da deca tuku roditelje, pa onda posle i u školi nasrću na nastavnike.
Školski sistem, kakav imamo danas, reprodukuje sistem sa pomerenim vrednostima i nesrećnim ljudima i zato je to vrlo važno državno pitanje, zaključuje Milivojević i dodaje da mu se čini da niko u državi i ne razmišlja o tome.
