„Spektakularno otkriće“: Turci otkopavaju Svetog Nikolu, a čeka ih — iznenađenje

Sveti Nikola Čudotvorac, predak današnjeg Deda Mraza, prema predanju je bio dobri starac koji je živeo u vreme cara Justinijana i koji je tajno darivao poklone sirotinji, pre svega deci. Mošti sveca su se u ovom gradu nalazile 700 godina, a 1087. godine, kada se Vizantija našla pod udarom Turaka Seldžuka, prenesene su u italijanski grad Bari. Treba dodati da je to urađeno protiv volje pravoslavnog monaštva. Kako je kasnije otkriveno, 1/5 ostataka ostala je u prvobitnoj grobnici, koje su Venecijanci za vreme Prvog krstaškog rata poneli sa sobom. Tako se deo moštiju Svetog Nikole našao u Veneciji. Međutim, do danas nije sasvim jasno da li se zaista radi o moštima Svetog Nikole. Postoji verzija da su greškom iz groba uzeti ostaci prostog sveštenika koji je bio sahranjen u toj crkvi.

U svakom slučaju, tako se mislilo dok turski arheolozi nisu počeli da spore ovu činjenicu. Oni tvrde da su ispod hrama Nikolaja Čudotvorca u Demri pronašli grobnicu sveca i da mošti Nikolaja Čudotvorca, najpoznatijeg hrišćanskog sveca, nikad nisu napuštale grad.

„U okviru restauracije Crkve Svetog Nikole izvršeno je skeniranje uz pomoć georadara i topografa koje i dalje traje. U tom delu koji zovemo apsidom, u zoni paralelnoj sa severnim i istočnim delom, otkrivena je netaknuta prostorija, verovatno iz 4. veka. Zidovi te konstrukcije su vrlo čvrste. Nastavljamo radove. Pretpostavljam, ako uspemo da uđemo u tu prostoriju, možemo otkriti više podataka o Svetom Nikoli“, rekao je za Sputnjik šef Departmana za očuvanje spomenika administracije provincije Antalije Džamil Karabajram.

Postoji verzija da bi se tamo mogle nalaziti mošti strica Nikole Čudotvorca, a možda i Nikole Pinarskog i mučenika Teodora.

„Može biti mnogo pronalazak u svetu. Može se naći grobnica rimskog imperatora u Stroginu, može se naći tajni grob Hitlera na Islandu ili mošti apostola Petra kod Belgoroda. Može se čak i frižider u letnjikovcu uključiti na hladnu nuklearnu sintezu. Druga je stvar što prilikom ozbiljnog posmatranja ove činjenice postaju verzije ili verovatnoće u najboljem slučaju, a u najgorem — jednostavno smešne laži. Kako bi se odvojilo ’zrno od kukolja‘, odnosno realna naučna dostignuća od glasina i smešnih hipoteza, postoje sistemi naučne kros-verifikacije, časopisi sa recenzijom“, kaže Mihail Agejev, koordinator delatnosti centara za proučavanje pravoslavnih svetinja pri Ruskom pravoslavnom univerzitetu.

On dodaje da Turci stalno pokušavaju da eksploatišu temu o grobnici Svetog Nikole i njegovih moštiju. Nekada je čak Ministarstvo turizma Turske slalo zahtev Rimokatoličkoj crkvi za vraćanje moštiju. U muzeju u Antaliji se pokazuju delovi moštiju koje su čudom dobili 1925. godine. Sada je stigla vest da su pronašli prave mošti. Sve su to hipoteze, ideje, mogućnosti. Za sada nema nikakvih ozbiljnih informacija na tu temu.

„Kada se ustanovljavala autentičnost moštiju Svetog Luke u Padovi, bio je sazvan međunarodni simpozijum. I zato, ako Turska nakon preliminarnih radova okupi naučnike iz različitih država i oni potvrde da je hipoteza istinita, može se govoriti o tome. Za sada ništa“, kaže Agejev.

Mnogi naučnici su već saopštili da je otkriće spektakularno i da Turska na sve moguće načine pokušava da razvije svoj turizam. Podsetimo, za vreme boravka moštiju Svetog Nikole u Rusiji, u periodu od 22. do 28. juna, poklonilo im se 2 miliona ljudi. Ti ljudi bi dobro došli i Turskoj. Kako je potvrdila administracija Antalije, turisti-hodočasnici već hrle u grad. U svakom slučaju, ako se dokaže da su turski arheolozi u pravu, on može postati jedan od najvećih svetskih centara hodočašća, što Turska želi svim srcem.