„Želeo bih da se pozovem na bivšeg predsednika Nemačke gospodina Gauka, koji je javno u Pragu rekao da ako uzmemo Krim i vratimo ga Ukrajini, to će značiti rat u Evropi. Ja ga samo citiram, ništa više. Da li biste želeli da rizikujete evropski rat?“, odgovorio je Zeman na pitanje jednog poslanika Parlamentarne skupštine Saveta Evrope o situaciji na Krimu.
On je naglasio da je uključivanje Krima u sastava Rusije završena stvar.
„Šta treba da radimo? To je odgovor na drugi deo pitanja. Ako dođe do dijaloga Rusije i Ukrajine, mislim da tada treba razmisliti o kompenzaciji za Krim, finansijskoj kompenzaciji ili kompenzaciji u formi isporuka nafte i gasa“, rekao je češki predsednik.
Prema mišljenju Zemana, glavni zadatak jeste da se izbegne rat u Evropi, istovremeno kompenzujući gubitke države.
Zamenik predstavnika Komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove Andrej Klimov prokomentarisao je Zemanovu ideju.
„Krim je deo Rusije. Tako se nekome neće svideti Kalinjingradska oblast, neko će početi da postavlja pitanja za Sahalin, itd. Republika Krim i Sevastopolj su subjekti Rusije. Oni su to postali na osnovu volje naroda koja je izražena na referendumu u skladu sa međunarodnim pravom. Možete da govorite sve šta hoćete, ali jedini izlaz za Ukrajinu iz sadašnjeg stanja jeste da prizna realnost, da sarađuje sa Rusijom u budućnosti, te da ima neke bonuse od takve saradnje“, rekao je Klimov.
Bivši predsednik Nemačke Johanes Gauk izjavio je 2015. godine da bi „vraćanje Krima značilo rat sa Rusijom, a rat sa Rusijom niko ne želi“.
