Kako navodi francuska agencija, od etničkih Albanaca u južnoj Srbiji do Srba u Republici Srpskoj — separatistički lideri postavljaju isto pitanje u vreme zabranjenog katalonskog referenduma: „Zašto ne učinimo isto?“.
Kao potencijalna žarišta Frans pres navodi jug centralne Srbije, koji preteženo naseljavaju Albanci, zatim Rašku oblast, koju tamošnji većinski muslimani nazivaju Sandžak, kao i Autonomnu Pokrajinu Vojvodina, koju naseljava više od 20 manjinskih zajednica.
„Činjenica da je jedan region — Kosovo — uspeo da obezbedi svoju nezavisnost, ohrabrila je mnoge lidere sa sličnim mišljenjem u regionu, a mnoge druge razbesnela“, ocenjuje AFP.
Agencija primećuje da su na dan referenduma u Kataloniji grafiti katalonskih zastava osvanuli u Novom Sadu i nekoliko drugih gradova u Vojvodini, kao i natpis „Vojvodina = Katalonija“, a da je lider LSV Nenad Čanak boravio u Barseloni na dan referenduma, 1. oktobra.
U međuvremenu, dodaje, pozivajući se na lokalne medije, u blizini katedrale u Mostaru u BiH pojavio se veliki transparent sa zastavama Katalonije i Herceg-Bosne uz poruku: „Srećno. Mi smo sledeći“.
Ipak, za profesora studija Jugoistočne Evrope sa Univerziteta u Gracu Florijana Bibera, Vojvodina ne predstavlja razlog za zabrinutost.
To je region sa „nekim osećajem identiteta, ali bez snažnih pokreta za nezavisnost“, rekao je Biber za AFP.
Agencija, međutim, ocenjuje da to nije slučaj i sa „Preševskom dolinom, koja se graniči sa Kosovom“ i njenih 75.000 stanovnika, većinom Albanaca, koji su se borili protiv srpskih snaga 2001. godine „u nadi da će odbaciti vladavinu Beograda i priključiti se Kosovu“.
Jonuz Musliju, koga AFP predstavlja kao lidera stranke etničkih Albanaca u regionu, iskoristio je referendum u Kataloniji kao šansu da pozove svetske lidere da priznaju i referendum Albanaca u južnoj Srbiji 1992. godine, koji je, kako kažu, u velikoj meri ignorisan.
Francuska agencija prenosi da je srpski predsednik Aleksandar Vučić tim povodom upitao EU kako je otcepljenje Kosova bilo moguće legalizovati, čak i bez referenduma.
Beograd je, podsećaju, oštro odbacio jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova 2008. godine.
Navode i da je taj potez usledio deceniju nakon sukoba 1998. i 1999. godine, u kojima je stradalo 13.000 ljudi, a okončani su tek nakon 11 nedelja NATO bombardovanja koje je, kaže Frans pres, „proteralo sa otcepljene teritorije srpske oružane snage, pod kontrolom Slobodana Miloševića“.
Agencija se osvrće i na situaciju u Bosni, navodeći da ta zemlja treba da „hoda delikatnom linijom“ sa Republikom Srpskom, koju naseljavaju Srbiji, koji čine skoro trećinu od 3,5 miliona stanovnika BiH.
Više od 20 godina nakon rata, u kojem je stradalo 100.000 ljudi, bosanski Srbi su više okrenuti Beogradu nego Sarajevu, ocenjuje agencija i dodaje da je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik u više navrata najavljivao da će organizovati referendum o nezavisnosti.
Prenosi da je Dodik, nakon referenduma u Kataloniji, rekao da je možda došlo vreme da se počne „racionalno“ razgovarati o mogućem mirnom razdvajanju u Bosni.
Bibera smatra da bi to, u slučaju da slučaj Katalonije bude uspešan, ohrabrilo Dodika da nastavi da se kreće ka svom cilju.
Biber, takođe, veruje da postoji još jedan „realni potencijalni slučaj“ koji bi mogao biti inspirisan glasanjem Katalonaca — sever Kosova, naseljen Srbima.
AFP podseća da se ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić letos otvoreno zalagao za „razdvajanje, ili kako god to zvali“ severa Kosova.
Međutim, Biber smatra da će bez obzira na ishod situacije u Kataloniji, međunarodni lideri pokazati „slab apetit“ za novo i potencijalno bolno prekrajanje balkanskih mapa duž separatističkih linija.
Kako kaže, međunarodna zajednica priznaje nove države „u izuzetnim okolnostima“ kao što su „masovna represija, snažan, nasilan pokret za nezavisnost, kao na Kosovu… (ili) kada se država već raspala, kao što je to bio slučaj sa Jugoslavijom“.
„Katalonija se ne uklapa ni u jednu od ovih kategorija, a ne bi se ni Republika Srpska, niti sever Kosova kvalifikovali“, zaključuje Biber.
