NATO u Rumuniji raspoređuje nove oružane snage kako bi se suprotstavile Rusiji duž njenih istočnih granica, ali i kako bi kontrolisale rastuće rusko vojno prisustvo u Crnom moru.
Snage će biti pozicionirane oko već postojeće rumunske brigade od 4.000 vojnika, a reč je o vojnicima iz devet ostalih NATO članica, kao i dodatnih 900 američkih vojnika koji su već na terenu.
Prema najavama, planovi uključuju i dodatne vazdušne i morske snage koje treba da ojačaju kapacitete postojećih snaga, stoga će Velika Britanija poslati dodatne borbene avione, dok Kanada već pomaže u patroliranju rumunskim vazdušnim prostorom.
„Naš cilj nije rat“, poručio je predsednik Rumunije Klaus Johanis na Parlamentarnoj skupštini NATO-a, koja se održava u Bukureštu i na kojoj su se okupili poslanici Alijanse. On je dodao da nove jedinice ne predstavljaju pretnju za Rusiju, već je Alijansi potreban dijalog sa snažnih pozicija odbrane i odvraćanja.
I sam generalni sekretar NATO-a Jens Stoltemberg je u bazi Krajovi na jugu Rumunije, dok su nastupali vojni orkestri, obraćajući se vojnicima i obilazeći vozila i naoružanje, izjavio: „Šaljemo veoma jasnu poruku: NATO je ovde, NATO je snažan i NATO je jedinstven“.
Aleksej Leonkov, vojni analitičar i urednik lista „Arsenal otečestva“, tvrdi da, uprkos izjavama čelnika NATO-a, novo raspoređivanje jedinica zapravo predstavlja jedan od elemenata pripreme za rat, a razlog za to je, kao po običaju, izmišljena opasnost koja preti od Rusije.
Ovo što se trenutno dešava, objašnjava on, predstavlja nastavak NATO politike koja je pronašla neprijatelja u obliku Rusije, što Alijansi služi kao izgovor za sprovođenje promene balansa snaga, promene u naoružanju i uopšte stanja kakvo je do sada bilo u Zapadnoj Evropi, i to zahvaljujući prethodno potpisanim međunarodnim sporazumima koji su celu tu situaciju regulisali.
Pored toga, nastavlja Leonkov, kako naoružavanje Evrope ne bi bilo očigledno, zvaničnici NATO-a odlučili su ta do rade postepeno, korak po korak — prvo u Poljskoj, zatim u baltičkim državama, pa u Rumuniji i Nemačkoj, a od nedavno su primetni i pokušaji da se skandinavske zemlje uvuku u Alijansu, iako su one tradicionalno neutralne.
„Kada se govori o tome da je razmeštanje NATO vojske mera koja bi trebalo da obezbedi mir, uvek se setim 1939. i 1941. godine, kada su takođe oko ruskih granica ’veoma mirno‘ bile razmeštane nemačke divizije. Kasnije se ispostavilo da te divizije nisu imale nikakav mirnodopski cilj, već da je to bila priprema za rat. Bilo koje razmeštanje vojske, tim pre ako se to dešava oko granica, govori samo o jednom“, ističe on.
Leonkov, međutim, upozorava da upravo takva politika predstavlja mač sa dve oštrice, jer države koje na svojoj teritoriji budu razmestile dodatni kontigent NATO-a, moraju da shvate da time samovoljno postaju objekti, odnosno teritorije koje će biti u obuhvatu ruskih raketnih kompleksa.
Sagovornik Sputnjika se osvrnuo i na pitanje Ukrajine, rekavši da države NATO-a, koje podržavaju politiku koju sada sprovodi Kijev, neće dozvoliti da dođe do skorijeg rešavanja konflikta, već nasuprot — do novih sukoba će doći čim Ukrajina oseti podršku iz inostranstva.
„Jasno je da Ukrajina nije članica NATO-a, ali u slučaju napadu na Rusiju Ukrajina predstavlja važnu kariku za NATO“, kaže on.
Lenkov dodaje i da je jasno da Rusija na sve to ne može doveka ćutke da gleda, već će biti primorana da promeni određeni raspored vojske i da ojača sopstvene snage dodatnim naoružanjima i novim raketnim kompleksima.
