On ovlašćuje vladu da pribegne svim merama potrebnim da se očuva integritet države. U Madridu su indirektno nagovestili tu mogućnost.
Član 155 je najekstremnija mera kojoj može da pribegne španska vlada ukoliko jedna autonomna regija proglasi nezavisnost. U političkim krugovima taj član zovu i „nuklearnom opcijom“, dok ga je bivši ministar spoljnih poslova Hoze Manuel Garsija nazvao „atomskom bombom“. Radi se o ekstremnoj meri predviđenoj za ekstremne situacije. Ta mera u Španiji još nikad nije uvođena.
Taj član predviđa da se nekoj regionalnoj vladi, u slučaju da ugrozi interese španske države, mogu oduzeti sva ovlašćenja — i prebaciti na centralnu vladu u Madridu. Ukoliko se građani dotične regije zbog toga pobune, vlada u odbrani integriteta države ima u tom slučaju pravo da primeni „institucionalnu silu“. To bi u slučaju Katalonije u krajnjoj liniji moglo da znači sukob koji bi mogao da preraste u građanski rat.
Španski separatisti govore o mogućnost da unilateralno proglase nezavisnost, pozivajući se na mandat koji su dobili od oko 90 odsto građana koji su glasali na spornom referendumu. Španska vlada se poziva na Ustav, prema kojem se mora poštovati „nedeljivost“ države.
Kralj Filip je nagovestio da bi mogao da bude primenjen Član 155 — „Zadatak legitimnih snaga zemlje je da se pobrinu za očuvanje ustavnog poretka“, rekao je on posle referenduma. A premijer Marijano Rahoj upozorio je katalonske separatiste da ne primoravaju vladu u Madridu da „ide tamo kuda ne bi htela da ide“.
