Rani početak nastave stvara pritisak kod dece, što ometa njihovu sposobnost spavanja i izlaže ih većem riziku od nastanka problema mentalnog zdravlja.
Lider studije dr Džek Pelc sa Univerziteta Ročster medikal center kazao je kako se zbog ranog buđenja stvara pritisak kod dece da moraju ranije da legnu i naspavaju se, zbog čega imaju povećane mentalne smetnje, dok kasniji početak nastave ima dobar uticaj.
„Dobar san uz kasniji početak nastave daje bolje rezultate“, rekao je Pelc.
Stručnjaci preporučuju učenicima da imaju rutinu leganja uvek u isto vreme, a to je između osam i 10 sati uveče, kao i da smanje upotrebu tehnologije pre odlaska u krevet.
U istraživanju je analizirano 197 učenika između 14 i 17 godina koji su popunjavali upitnike. Na pitanja su odgovarali i njihovi roditelji. Pitanja su bila u vezi sa njihovim navikama spavanja, kada ležu i da li su jutarnji ili večernji tip osobe.
Bili su podeljeni u dve grupe, one kojima nastava počinje pre 8 sati i 30 minuta i one kojima počinje kasnije. Sedam dana su vodili dnevnik gde su beležili navike u spavanju, kvalitet i dužinu sna i simptome depresije i anksioznosti.
Rezultati su pokazali da su učenici, koji su ustajali ranije i kojima je nastava počinjala u 7 sati i 30 minuta, imali simptome depresije i anksioznosti. Utvrđeno je da je to imalo i uticaj na njihove aktivnosti i ishranu.
Istraživanje je objavljeno u žurnalu „Slip helt“.
Izvor: Kliks.ba
