U intervjuu za Sputnjik, stručnjak za ustavno pravo Mikele Ainis govori šta je u realnosti moguće očekivati od ovog referenduma.
„Član 116 Ustava Italije predviđa da svaka oblast može da ima međusobno različita ovlašćenja, prava i obaveze. Ova ovlašćenja koja su sada na snazi su rezultat pregovora između regiona i Vlade. Emilija Romanja, Veneto i Lombardija su odlučili da pribegnu 116. članu, a poslednja dva regiona su se ipak odlučila i da pitaju svoje građane za mišljenje. Rezultati ovih referenduma više će poslužiti da pošalju snažnu političku poruku“, objašnjava italijanski stručnjak za ustavno pravo.
Referendum će postaviti političke osnove, kako bi Veneto i Lombardija mogli da pretenduju na više autonomije u fiskalnoj sferi, što bi im omogućilo da očuvaju veći deo sredstava koje ovi regioni samostalno zarađuju. Takođe, broj onih koji budu glasali će preneti važnu poruku političkim akterima u Rimu. Gubernatori Veneta i Lombardije mogu time da pokažu italijanskoj vladi da građani većinski podržavaju njihove zahteve.
„Teoretski gledano, realni rezultati u datoj situaciji mnogo zavise od političke situacije u zemlji. Na primer, ako 2018. godine na vlast dođe stranka desnog centra, onda bi zahtevi Veneta i Lombardije bili ispunjeni u svakom slučaju — i sa održavanjem referenduma i bez njega. U ovom trenutku je referendum tek politički manevar koji nema pravnu snagu. Na primer, Emilija Romanja već preduzima neke korake ka daljoj autonomiji, jer region inače vodi pregovore sa italijanskom vladom u tom smeru i možda će doći do nekakvih konkretnih rezultata brže nego da su pribegli referendumu“, ističe Ainis.
Naš sagovornik smatra da oružane snage, policija i socijalne službe jesu jedinstvene strukture koje moraju da se razvijaju na istom nivou u svim regionima zemlje, a ostalo bi regioni mogli sami da rešavaju. Takođe, Ainis smatra da bi trebalo dati više autonomije onim regionima koji su razvijeniji i ekonomski gledano više doprinose budžetu države. U ovom trenutku, u Italiji postoji pet regiona sa posebnim uslovima autonomije, a naš sagovornik ističe da bi bilo pošteno da svaki region ima poseban status.
Inače, pomenuti član 116 italijanskog ustava kaže da Sicilija, Trentino-Južni Tirol, Furlanija-Julijska krajina i Dolina Aoste imaju posebne forme i uslove autonomije u skladu sa specijalnim statusom koji predviđaju ustavni zakoni.