„Hvala Bogu što američka histerija zbog mešanja Rusije u zapadne izbore nije uticala na izbore za Bundestag“, piše Rar. Većina građana Nemačke podržava normalizaciju odnosa sa Rusijom i odbacuje sliku neprijatelja koju su im neki političari nametali tokom predizborne kampanje, napominje autor.
Sa izuzetkom Zelenih, sve stranke koje su izabrane u Bundestag zalažu se za poboljšanje odnosa sa Moskvom, a posebno lideri Slobodne demokratske partije i bavarski političari iz Hrišćansko-socijalne unije. Ekonomija takođe oseća pozitivan trend. Velika nemačka preduzeća usaglasile su se sa realizacijom investicionih projekata u Rusiji. Istočni komitet nemačke privrede nastavio je blisku saradnju sa Moskvom.
Osim toga, ruska ekonomija ponovo je ušla u fazu rasta, nastavlja autor. Državni budžet je konsolidovan, nivo inflacije je nizak, obim deviznih rezervi je dostigao nivo od pre krize. Kremlj šalje pozitivne signale. Kada ruske vlasti počnu da sprovode svoje planove za privatizaciju, nemačke kompanije će se naći u prvom redu, objašnjava Rar. Pri tome nestrpljivi su nemački privrednici, ali i austrijski i turski preduzetnici.
Međutim, i dalje moraju da se prevaziđu „visoke barijere“, naglašava autor. Tema sankcija još nije zatvorena. Naprotiv. Protiv volje sopstvenog predsednika, Kongres SAD usvojio je nove kaznene mere protiv ruskog sirovinskog sektora, čime je naneo štetu i zapadnim preduzećima koja sarađuju sa Moskvom. Predstavnici nemačke ekonomije strahuju da će zbog straha od sankcija SAD većina evropskih kompanija izaći iz energetskog saveza sa Rusijom koji postoji već deset godina.
Nemačke vlasti su protiv pooštravanja antiruskih sankcija i tvrde da ti koraci krše evropske interese u oblasti energetike, ali se za sada Berlin bori sâm. Ostale zemlje EU i u prvom redu Francuska ćute, a neke srednjoevropske države čak podržavaju oštre mere Sjedinjenih Američkih Država prema Rusiji.
Činjenica je da neće biti moguće osloboditi se sankcija SAD, konstatuje Rar. One su se kao Damoklov mač nadvile nad rusko-evropskim ekonomskim odnosima. One će delovati čak i kada EU ukine svoje kaznene mere.
„O kakvom nastavku ekonomskih odnosa Nemačke i Rusije uopšte može da se govori u tako bezizlaznoj situaciji?“, pita se autor.
„Evropa, a pre svega Nemačka postale su taoci novog ekonomskog rata koji SAD vodi protiv Rusije. Nažalost, u poslednje dve godine Nemačka i Francuska nisu uspele da postignu uspeh u minskom mirovnom procesu. Umesto da preuzmu ulogu pravih posrednika, Berlin i Pariz branili su isključivo proukrajinske interese. Sa moralne tačke gledišta, to se može razumeti, ali sa stanovišta stvarne politike to je greška“, smatra Rar.
Sada postoji ozbiljna pretnja da će SAD istisnuti Nemačku i Francusku u oblasti rešavanja ukrajinske krize. Emanuel Makron trenutno nema vremena za spoljnu politiku. On je fokusiran na rešavanje unutardržavnih problema. Sa istim problemom se suočava i Angela Merkel.
Umesto velike pobede na izborima, koja bi joj pružila neograničena ovlašćenja, čineći je predvodnikom Evrope, a možda i čitavog Zapada, ona je prisiljena da se bori za svoje političko postojanje. Ako stvaranju političke koalicije budu smetale političke razlike među partijama, ona bi mogla da izgubi svoj položaj.
Angela Merkel ne sme Sjedinjenim Američkim Državama da poveri rešavanje ukrajinske krize, insistira Rar. Tada će EU zauvek izgubiti svoju nezavisnost u pitanjima spoljne politike i politike bezbednosti. Ne sme se dozvoliti da se Kijev i Vašington odgovore od ruskog predloga za slanje mirovnjaka UN na istok Ukrajine, naglašava autor.
