Koliko su duboke podele u američkom društvu? Koliko različitih svetova zapravo postoji u tom melting potu, loncu za topljenje razlika koji je istican kao primer svima ostalima? Kakva je, uopšte, budućnost tog društva koje ni tragedija ne uspeva da ujedini, a himna ga razjedinjuje?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić i politikolog Aleksandar Pavić.
Posle masakra u Las Vegasu pažnju je na sebe privukla potpredsednica televizijske mreže Si-Bi-Es Hejli Heftman Gold koja je napisala da „čak i ne oseća sažaljenje prema žrtvama, jer su ljubitelji kantri muzike često republikanci koji nose oružje“. Potpredsednica Si-Bi-Esa je otpuštena zbog svog komentara, no, bez obzira na to, ostaje pitanje da li je njen način razmišljanja ekstreman, ili je ona samo javno saopštila ono što se inače misli u određenim društvenim krugovima.
Ovaj slučaj ne predstavlja izuzetak, objašnjava Obrad Kesić: „Nažalost, podele koje su već duže vreme prisutne u američkom društvu produbljene su posle poslednjih predsedničkih izbora. Političke razlike pretvorene su u mržnju. Ovo društvo, koje je već bilo podeljeno, sada se nalazi na ivici ozbiljnih sukoba, i ovo nije samo duboka politička, već i društvena kriza“.
„Sada na površinu izlazi sve ono što ranije nije bilo toliko vidljivo i nije se potenciralo, što mediji sada čine, dajući legitimitet tome. Štaviše, mediji produbljuju taj jaz, i kao da se namerno to radi, razlike niko i ne pokušava da premosti. To više nisu isti svetovi, ne pričaju istim jezikom…“, govori Aleksandar Pavić. „Netrpeljivosti je bilo i ranije, ali u manjoj meri jer je bila bolja ekonomska situacija i postojalo je manje nejednakosti… Amerika je prestala da integriše, prestaje da bude melting pot kakav je bila. I to sada izlazi na površinu“.
Pet Bjukenon, poznati konzervativni komentator, piše ovih dana povodom pucnjave u Las Vegasu: „Samo šezdesete — Vijetnam i velika kulturna revolucija — i rat između država od 1861-1865. mogu da se mere s ovim vremenom nacionalne razjedinjenosti i neslaganja među ljudima… Ogorčenost i podele među nama čine se većim nego ikada u našim životima“.
„Prisutno je i veliko nepoverenje prema državi i političkom establišmentu. Tako je bilo i u vreme rata u Vijetnamu, ali je srednja klasa u to vreme predstavljala temelj stabilnosti društva i verovala da sistem funkcioniše i da žive u najboljem od svih sistema“, komentariše Obrad Kesić. „Sada je potpuno nova situacija. Ono što je bilo garant stabilnosti — podrška srednje klase — nestaje. I to karakteriše i levicu i desnicu; ni jedni ni drugi nemaju poverenje u državu i državne institucije, u politički establišment, a u velikoj meri su izgubili poverenje i u ekonomski sistem. I zbog toga je situacija jako opasna, opasnija nego što je bila u vreme vijetnamskog rata i tadašnjih velikih društvenih sukoba“.
O dubokom nezadovoljstvu Amerikanaca, uostalom, ukazuje Aleksandar Pavić, „svedoči i to što smo na prošlogodišnjim predsedničkim izborima umalo imali antisistemske kandidate i sa desnice i sa levice, a i sama Trampova pobeda je — zbog njegovih poruka, ne zbog njega samog — izraz nezadovoljstva Amerikanaca sistemom u kome žive“.
Sistem u kome žive, inače, prema najnovijim zvaničnim podacima američkih Federalnih rezervi (FED), doveo je do toga da jedan procenat najbogatijih u SAD danas poseduje za 70 odsto više bogatstva od „donjih“ 90 odsto (prvih 1 odsto poseduje 38,6 odsto ukupnog bogatstva, dok devet desetina Amerikanaca ukupno poseduje svega 22,8 odsto).
Ne zastrašuju samo ovi ekonomski podaci. Britanski „Gardijan“ prenosi statistiku prema kojoj se u proseku, od 365 dana u godini, u 328 dogodi jedna masovna pucnjava sa četiri ili više žrtava, što ranjenih što ubijenih.
A sveprisutna je i epidemija zavisnosti od lekova i droge — predoziranje je glavni uzrok smrti Amerikanaca ispod 50 godina, više nego od oružja i saobraćajnih nesreća zajedno, s prosečno 78 smrti od predoziranja dnevno…
Sve su to simptomi stanja u kome se današnje američko društvo nalazi.
A već spomenuti Pet Bjukenon postavlja i sledeće pitanje: „Šta je to što nas drži na okupu kada nas pitanja rase, religije, etničke pripadnosti, kulture, istorije i politike — sama naša dragocena različitost — sve više udaljava jedne od drugih?“
Postavljajući to pitanje, komentariše Pavić, „Bjukenon unapred zna odgovor: malo šta“. „Amerikanci se dele na jedan skoro tribalistički način; imaju sve manje zajedničke istorije, koja je inače pod napadom već duže vreme“.
Kakva je budućnost ovakvog društva?
Aleksandar Pavić: „Društvo je bukvalno razbijeno. Ono više nema zajedničke vrednosti, i malo je verovatno da će ih ikada ponovo imati… Situacija zbog toga može da postane još opasnija, jer društvo gubi svoje kohezione faktore“.
Slično će i Obrad Kesić: „I američka politika i američko društvo ulaze u novu fazu; nisam siguran kuda sve ovo vodi, ali trenutno vodi u dalje sukobe i produbljivanje podela. Prvi put u istoriji SAD čak i sami pripadnici političkog establišmenta iskazuju nepoverenje u svoj politički sistem, i ne možemo da očekujemo da će građani i obični glasači imati više poverenja. I u tom smislu je posebno opasna tendencija, pre svega s levice ali i sa desnice, poziva na nasilje. Pojedinci sve češće pozivaju i na ubistvo predsednika, i to je indikator da smo na ivici mnogo ozbiljne situacije i sukoba“.
