Nije bilo nijedne veće katastrofe u regionu poslednjih godina, poplave ili požara, a da pripadnici gorskih službi spasavanja Srbije i Hrvatske nisu radili zajedno. Zato su odlučili da zajednički i unaprede svoj rad. Konkurisali su za projekat Evrpske komisije čiji je cilj unapređenje akcija pretrage i spasavanja sa psima u ruralnim područjima.
Projekat Evropske unije obezbedio je nove pse, ali je bilo potrebno naći pravo mesto za trening. Srpsko-ruski humanitarni centar otvorio je vrata kolegama, a jedan od najboljih trenera pasa u Evropi Neven Putar, instruktor i vođa potražnih timova GSS Hrvatske K9, oduševljen je onim što je video u Nišu.
„Bio sam u mnogo sličnih centara u zemljama Zapadne Evrope, ali ovo me je impresioniralo, način na koji je organizovan Centar, koje sve segmente, specijalnosti spasavanja i potrage ima i koje namerava da usavrši do krajnjih granica. Ovo je nešto neprocenjivo, ne samo za Srbiju već za ceo region“, kaže Putar za Sputnjik.
U radu sa psima hrvatska Gorska služba spasavanja je znatno ispred nas, država je šalje u međunarodne akcije. Nedavno su iz jame u kojoj je bio pet dana izvukli jednog Nemca, jer je nemačka služba bila nemoćna. Potrage u BiH i Crnoj Gori se podrazumevaju. „Njihovo iskustvo u radu sa psima nam je dragoceno“, kaže menadžerka projekta iz GSS Srbije Aleksandra Stankov Mijatović.
„Imamo četiri psa sa kojima već radimo u službi, ali je ovaj projekat omogućio nabavku još dva. Kolege spasioci iz Niša su nam izašli u susret i odobrili vežbanje na njihovom poligonu. Oni imaju poligon i za ruševine i za spasavanje sa visine, tako da smo odmah ubacili dve teme, još jednu radionicu, jer ovde su svi željni znanja“, kaže Mijatovićeva.
Projekat sa kolegama iz Hrvatske traje dve godine, reč je o nizu zajedničkih vežbi, a dolazak u Centar u Nišu otvorio je vrata i novom vidu prekogranične saradnje, koja je u ovom poslu neophodna.
„Imali smo sreću da upoznamo Viktora Guljeviča, direktora Centra iz Rusije, koji je tek stigao u Srbiju. On je oduševljen što mu je početak rada baš upoznavanje sa našom službom. Ima 20 godina iskustva sa lavinama, tako da smo se odmah dogovorili da nastavimo međunarodnu saradnju novim obukama za pse“, kaže pripadnica Gorske službe spasavanja iz Srbije.
Njen kolega iz Hrvatske dodaje da je srpski tim izuzetno napredovao, ali žali što nema veću podršku države, jer u njegovoj zemlji rad Gorske službe spasavanja regulisan je zakonom.
U Hrvatskoj ovu službu, kao volontersku organizaciju, politika je zaobišla. Centru u Nišu je jako teško da ostane mimo politike, s obzirom na konstantne insinuacije Zapada da je reč o jezgru buduće ruske vojne baze.
Neven Putar kaže da izjave takvih ljudi nisu dobronamerne i podseća da u Austriji postoji poligon, usred vojne baze, koji koriste sve članice IRO — međunarodne organizacije za spasavanje, koja je pod upravom Ujedinjenih nacija.
„Takav poligon se nalazi u vojnom kompleksu, ali to nikoga ne sprečava da u njega dođe. Svi mogu da se najave i tamo normalno funkcionišu. Moje i iskustvo mojih kolega me ne sprečava da kažem da, na kraju krajeva, što se nas tiče, to može i da bude vojni kompleks, samo da radimo kako treba. Bez kvalitetne saradnje u regionu, mi jednostavno ne možemo da funkcionišemo“, kaže Putar.
Direktor Centra Bojan Glamočlija ne krije zadovoljstvo zbog dolaska kolega iz Hrvatske. Njihova poseta je dokaz da je Centar ispunio očekivanja osnivača, kaže on.
„Iz Rusije će nam stići još nekoliko trenažera, ali i dosta praktičnih učionica. Ovo je, zapravo, samo početak rada Srpsko-ruskog humanitarnog centra. Pre dve godine doneli smo odluku da se okrenemo i obukama. Ova poseta je pokazatelj da smo na pravom putu“, kaže Glamočlija.
Na kraju razgovora za Sputnjik, gosti iz Hrvatske navode još jednu činjenicu važnu za rad Centra, koji je humanitaran, ali i Gorske službe spasavanja, koju čine volonteri. Državni timovi, koji rade za novac, nikada ne mogu da funkcionišu kao volonterski, oni se često drže svog radnog vremena, a spasioci Centra i njihove službe odlaze i na mesta na koja drugi ne mogu ili jednostavno ne žele da odu i pomognu ljudima u nesreći.
Pragmatična je briselska administracija koja daje prednost želji njenih građana da prikupe dobra iskustva i znanja, makar ona dolazila od ruskih stručnjaka u momentu najžešćih pritisaka njihovih mentora iz Vašingtona u kampanji koju vode protiv RSHC. To daje nadu za buduće dane i želju običnih ljudi da život i sigurnost imaju prioritet u nestabilnim međunarodnim odnosima, pretnjama terorizma i klimatskim promenama.
