Nemačka ima svoje ekvivalente Kataloniji — u krajnjoj liniji makar u ekonomskom smislu. Ali koliko je verovatan katalonski scenario?
Liga šampiona u nezavisnosti: Bajern drži pesnice Barsi
„Should I stay or should I go?“ (Da li da odem ili da ostanem) — taj stih iz hita pank grupe „Kleš“ otelotvorava pitanje koje je bilo postavljeno na referendumu prošle nedelje u Kataloniji:
„Ostati ili otići?“
Devedeset odsto Katalonaca je glasalo za otcepljenje od Španije. Vlada Španije ne priznaje rezultate glasanja. Da li može da dođe do održavanja sličnog referenduma u Nemačkoj?
Katalonija je najjači španski region na ekonomskom planu, koji je tokom 2016. godine proizveo jednu petinu ukupnog BDP-a. Onda ne čudi zašto Vlada Španije ne priznaje rezultate referenduma.
Nešto poput španske Katalonije, u Nemačkoj je to pokrajina Severna Rajna-Vestfalija, makar ako je suditi po ekonomskim parametrima. Prošle godine je taj region, ograničen rekama Rurom i Rajnom i oblašću Istočnom Vestfalijom, proizveo 670 milijardi evra u robama i uslugama i to je petina ukupnog nemačkog BDP-a. Razlika je, međutim, u tome što Severna Rajna-Vestfalija nema nameru da se otcepljuje.
Sa druge strane, situacija u Bavarskoj, drugoj pokrajini po ekonomskom potencijalu je potpuno drugačija (BDP je 2016. godine iznosio 576 milijardi evra). U Bavarskoj postoji politička partija koja se konstantno zalaže za nezavisnost pokrajine čiji je pun naziv Slobodna Država Bavarska. Ne čudi što je naziv te stranke koja se zalaže za nezavisnost krajnje jednostavan: Bavarska partija.
Referendum u Kataloniji — „scenario za Bavarsku“
Predstavnik Bavarske partije Florijan Veber je pažljivo pratio referendum u Kataloniji. U intervjuu za Sputnjik, ovaj 53-godišnji političar je rekao da su akcije policije bile potpuno neadekvatne.
U vezi sa tim, on je pomenuo Završni akt OEBS-a iz Helsinkija, koji su potpisale i Španija i Nemačka.
„Još sedamdesetih godina prošlog veka u tom aktu je bilo dokumentovano pravo naroda na samoopredeljenje. To da su Katalonci, baš kao i Bavarci, drugi, odvojeni narod, u to apsolutno niko ne sumnja i ne dovodi u pitanje. I samim tim oni imaju pravo na samoopredeljenje. Postupci španskih vlasti koji su prema katalonskim biračima grubo primenili silu su krajnje nedemokratski i neprihvatljivi“, govori Veber.
Bavarski političar dodaje da on sa svojim pristalicama pažljivo prati situaciju u Španiji:
„Kada Katalonija postane samostalna, to će biti obrazac po kojem će se i kod nas odvijati ovaj proces.“
Prema poslednjoj anketi, 32 odsto Bavaraca se zalaže za samostalnost pokrajine, a pre svega par godina tek 21 odsto je želeo otcepljenje. Zato se Veber nada da će ubrzo imati neophodnu većinu.
Ustav brana od raspada
Ipak, i ako bi Bavarska partija uspela da pridobije većinu, oni teško da mogu da pokrenu referendum, jer Ustav Savezne Republike Nemačke zabranjuje Bavarskoj da se otcepi. Takvu odluku je usvojio Federalni ustavni sud početkom tekuće godine. U obrazloženju se govori da je u Ustavu jasno ukazano da separatističkim tendencijama određenih pokrajina nema mesta i da takve aspiracije ugrožavaju ustavni poredak.
„Centar nam uzima sve više prava i nameće svoja, što u oblasti kulture, što u školovanju, što u finansijskoj politici. To nije ispravan put“, kaže Veber
On dodaje da je slična situacija i u ostatku EU i smatra da se mir u Evropi može održati samo ako države svojim subjektima daju pravo na samoopredeljenje.
„Da li zaista mislite da će i Katalonci i Baskijci u Španiji, ili Korzikanci u Francuskoj večno trpeti da im neka tamo vlada iz Brisela ’kroji kapu‘ i uzima novac? Ili zamislite još na primer da se na čelu te neke briselske vlade nađe Nemac? Pa to bi razbilo Evropu!“
Vratimo se na muzičku grupu „Kleš“ koju pomenusmo na početku teksta. Na kraju njihovog hita „Should I stay or should I go?“ (Da li da odem ili da ostanem) se kaže: „Ako odem biće nevolje, a ako ostanem biće je duplo više („If I go there will be trouble and if I stay it will be double“). Bavarci na to kažu: „Videćemo“.
