U vreme kada kriza Severne Koreje ukazuje na moguću nuklearnu katastrofu, ovogodišnja Nobelova nagrada za mir mogla bi da bude posvećena naporima da se ograniči širenje atomskog oružja, navode neki eksperti.
Sa tenzijama između Vašingtona i Pjongjanga koje prete da eskaliraju u nuklearnoj konfrontaciji, vrhunac sezone dodele Nobelovih nagrada biće objavljen u petak u Oslu, navodi AFP.
Ko će poneti tu prestižnu nagradu do tada ostaje nepoznato, s obzirom na to da imena svih 318 ovogodišnjih kandidata ostaju stroga tajna.
Nakon što je prošle godine Nobelovu nagradu odneo kolumbijski predsednik Huan Manuel Santos zahvaljujući naporima da okonča vekovne sukobe sa pobunjenicima, ove godine bi prikladno bilo nagraditi zalaganja za zabranu širenja oružja za masovno uništenje, navode agencije.
„Nobelov komitet učiniće veliki zaokret ako odluči da nagradi nuklearni sporazum Irana i šest velikih sila“, ocenjuje norveški istoričar Asle Sven.
On je naveo da bi u tom slučaju nagradu mogli da podele i bivši državni sekretar SAD Džon Keri, šef iranske diplomatije Muhamed Džavad Zarif i visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednosti Federika Mogerini za doprinos u postizanju iranskog nuklearnog sporazuma, postignutog u julu 2015. godine.
Kako se navodi, kao moguć laureati se pominju Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) koji je Nobelovu nagradu za mir već dobio dva puta — 1954. i 1981. godine, a nagradu možda dobije i direktor tog komesarijata Filipo Grandi.
Prema rečima Petra Valenstina, profesora na Univerzitetu Upsala iz Švedske, ovogodišnje priznanje moglo bi da ode i u ruke lekara iz Konga Denisa Makvidža, poznatog po nadimku „čovek koji leči žene“, zahvaljujući radu sa žrtvama seksualnog nasilja.
Veruje se da su na listi i papa Franja, saudijski bloger u zatvoru Raef Badaui, kao i ruski i turski list „Novaja gazeta“ i „Džumhurijet“, navodi francuska agencija.
