Često je svojim sledbenicima držao predavanja o seksu i čednosti, a njegovi saveti neretko su bili vrlo detaljni i provokativni. Stavovi mu nisu uvek bili i popularni, a Džavaharlal Nehru, prvi premijer nezavisne Indije, opisao je Gandijev savet mladencima da „ostanu u celibatu zbog svojih duša“, neprirodnim i abnormalnim.
Tako u svojoj provokativnoj, upravo objavljenoj knjizi „Gola ambicija“, piše Džed Adams. Autor je u upravo obavljenoj Gandijevoj biografiji skinuo sa njega oreol sveca i istražio podvojenost između njegove velike vizije o nezavisnoj Indiji i njegove nepokolebljivosti kad su u pitanju bili vegetarijanstvo, odeća i apstinencija od seksa.
Adams je detaljno proučio sva Gandijeva dela i kako je rekao, „postale su mu jasnije pojedinosti koje doprinose bizarnoj istoriji njegovog seksualnog života“.
„Zanimalo ga je šta se krije iza Mahatminih pobožnih molitvi za čednost i njegove navike da spava pored golih devojaka, kako bi na iskušenje stavio svoju moć suzdržavanja od seksa. Zapravo, Adamsa je zanimalo da li je Gandi bio ’najopasniji prikriveni seksualni manijak‘“.
Iako se za sve ovo znalo još tokom njegovog života, Gandijev intimni život dugo se držao u tajnosti čak i nakon njegove smrti, jer ga je trebalo prikazati kao „oca nacije“. Mohandas Mahatma Gandi rođen je 2. oktobra 1869. godine u indijskoj državi Gujarat i oženio se kad mu je bilo 13 godina za godinu dana stariju Kasturbu. Po standardima Gujarata, to nije bilo prerano. Mladi par imao je normalan seksualni život. Delili su krevet u zasebnoj sobi u njegovoj porodičnoj kući i Kasturba je ubrzo ostala trudna.
Sve se promenilo dve godine kasnije. Njegov otac je umirao u susednoj sobi, ali je Gandi ostao u krevetu opijen ljubavnim zanosom s Kasturbom i propustio je očevu smrt. Mladog Gandija je to toliko duboko potreslo da je počeo da oseća odbojnost prema ljubavnoj požudi koju je povezivao s očevom smrću. Svejedno, imali su još troje dece, od kojih se najmlađi Devdas rodio 1900. godine, kad je Gandiju bilo 30.
Zapravo, Gandi je osvestio svoj asketizam tek u tridesetim godinama života, dok je bio volonter u ambulantnoj jedinici, pomažući Britanskom carstvu u ratovima u Južnoj Africi. Na dugačkim marševima po slabo naseljenim predelima, Gandi je razmišljao o tome kako bi najbolje mogao da služi čovečanstvu. Odlučio je da će to biti prihvatanjem siromaštva i čednosti.
U 38. godini zavetovao se na brahmahariu — zakletvu celibata u mislima, rečima i delima, kojom se otvaraju vrata nirvane, odnosno savršenosti i besmrtnosti. Gandi je lako prigrlio siromaštvo, ali je morao da poradi na čednosti. Samo godinu dana posle zaveta, u novinama „Indian opinion“ poručio je „da je dužnost svakog ’mislećeg‘ Indijca da se ne oženi. Ako to već nije moguće, trebalo bi da se suzdrži od seksualnih odnosa sa suprugom“.
„U međuvremenu, Gandi se borio s apstinencijom na svoj način. Osnovao je ašrame u kojima je počeo s prvim eksperimentima. Devojčice i dečaci su zajedno spavali i kupali se, ali su bili strogo kažnjavani za svaki razgovor o seksu. Muškarci i žene su bili razdvojeni, a Gandijev savet je bio da se muževi i njihove žene ne smeju naći nasamo u bilo kojoj prostoriji, a kad osete požudu, neka se okupaju u ledenoj vodi.“
Pravila se naravno, nisu odnosila na njega. Sušila Najar, atraktivna sestra Gandijeve sekretarice i njegova lična lekarka, brinula se za Gandija od mladih dana. Znala je čak da se s njim i kupa i spava. Kad su ga jednom provocirali pitanjem kako čuva svoju čednost, odgovorio je: „Kad se kupamo, ja zatvorim oči. Ne znam kupa li se gola ili u donjem vešu, jedino čujem po zvukovima da koristi sapun“.
Kako je bivao stariji, a nakon Katurbine smrti, imao je oko sebe više žena koje su morale s njim da spavaju, ali im je i dalje bilo zabranjeno da budu s vlastitim muževima. Žene bi legale u njegov krevet i učestvovale u eksperimentima koji su se sastojali od čitanja njegovih pisama, pa sve do striptiza ili drugih oblika seksualnih aktivnosti bez telesnog kontakta.
Mnogo eksplicitnog sadržaja je uništeno, međutim i posle toga je ostalo dosta njegovih beleški poput ove: „Vina spava sa mnom i to bi se moglo nazvati slučajem. Jedino što mogu o tome da kažem, jeste da ona spava vrlo blizu mene“.
Moglo bi se zaključiti, poznavajući Gandijevu ličnost, da je ovaj eksperiment bio mnogo više od samog spavanja blizu njega.
Što je bivao stariji, postavljao je sebi sve veće duhovne napore, a za to su mu, prema Adamsu, bile potrebne još mlađe i atraktivnije žene. Tako je Sušilu, koja je 1947. godine napunila 33, zamenio osamnaestogodišnjom Manu, ćerkom svoje rođake, a ubrzo im se pridružila i osamnaestogodišnja Gandijeva rođaka Abha. Ubijen je u Nju Delhiju u atentatu 1948. godine, dok su Manu i Abha bile uz njega. Posle očeve smrti, najmlađi sin Devdas se pobrinuo da Manu i Abhu skloni podalje od javnosti.
„Budući da su se mnoge informacije o njegovom seksualnom životu dugo držale u tajnosti, tek danas možemo da sakupimo deliće mozaika, kako bismo dobili kompletniju sliku o njegovom velikom samopouzdanju u moć vlastite seksualnosti“, zaključuje Adams.
