Zasad, međutim, nikakvi dogovori nisu postignuti, ali analitičari smatraju da za tim postoji potreba. S jedne strane, zato što se ta zemlja na jugu graniči sa Tadžikistanom, a u tom regionu, gusto naseljenom Uzbekistancima, intenziviraju se međuetničke tenzije. S druge strane, kako bi se zaustavili prodor terorističkih grupa iz Avganistana.
„Jedan od ključnih zadataka u tom regionu je zaštita od mogućeg napada terorista sa teritorije Avganistana. Tamo je situacija prilično teška i problematična, a poznato nam je da intenzitet oružanih sukoba poslednjih godina tamo samo raste. Zato je neophodno da se spremimo za svaki faktor iznenađenja“, u izjavi za Sputnjik upozorava Nikita Mendkovič, analitičar Ruskog saveta za međunarodne poslove.
Prvi zadatak je, ističe ekspert, praktično završen, a tiče se formiranja moguće udarne grupe ODKB-a u slučaju proboja velikih neprijateljskih odreda.
„Zato sada treba da se pozabavimo jačanjem zaštite granica, kako sa stanovišta prolaska malih grupa terorista tako i sa tačke gledišta borbe protiv krijumčarenja, što podrazumeva i trgovinu drogom. Štaviše, već postoje naznake da međunarodno terorističko podzemlje pokušava da stvori zajedničku mrežu krijumčarenja narkotika. U okviru te mreže veoma je važan severni Avganistan, njegove granice sa Zajednicom nezavisnih država. Zbog takvih pretnji moramo da budemo spremni da modernizujemo mehanizme za zaštitu“, smatra Mendkovič.
Analitičari se slažu da Oružane snage Kirgizije i Tadžikistana ne mogu samostalno da rešavaju probleme sa kojima se suočavaju. Dve zemlje su se dugo godina nalazile u teškoj ekonomskoj situaciji i nisu imale mogućnosti da ulažu mnogo novca u razvoj sopstvene armije.
„Trenutno je otvoreno pitanje o stvaranju nove vojne baze u južnoj Kirgiziji, koja je transportni čvor u tom regionu, a uz to kroz nju ide određeni transportni koridor iz Avganistana kroz Tadžikistan. Osim toga, odavno se govori i o stvaranju kolektivne komande za zaštitu granice između Tadžikistana i Avganistana. Nažalost, iz nekoliko političkih razloga nije postignut dogovor o ovom pitanju. Tadžikistan nije hteo da se prave dodatni vojni objekti, uključujući i granične, na njegovoj teritoriji“, navodi Mendkovič.
Ekspert ističe da je za efikasno rešavanje tog zadatka potrebno stvaranje kolektivne granične vojske ODKB-a.
„Sada imamo snage kolektivnog reagovanja, koje su predviđene za operativno prebacivanje u slučaju vojnih sukoba, a sada su potrebni zajednički centri, koji bi mogli da poboljšaju graničnu zaštitu zemalja organizacija ODBK-a“, zaključio je Mendkovič.
Podsetimo, u Tadžikistanu i Kirgiziji ruske snage imaju zadatak da ako zatreba zaustave prodor radikalnih islamista iz Avganistana. U Kirgiziji Rusi imaju vazduhoplovnu bazu Kant, koja je udaljena dva kilometra od istoimenog grada i 20 kilometara istočno od glavnog grada Biškeka. U bazi Kant se stalno nalaze ruski vojni avioni SU-25 i helikopteri Mi-8.
Ona se sastoji od četiri objekta: aerodroma kolektivnih snaga za brzo reagovanje u Kantu, pomorske baze na jezeru Isik Kul, centra za veze u selu Čaldovar i autonomnog seizmičkog punkta u gradu Majlu Su.
Vladimir Putin je svojevremeno podsetio da je ruska baza u Kantu nastala na zahtev kirgiske vlade početkom dvehiljaditih.
„Onda kada se Kirgizija suočila sa napadom međunarodnih terorista koji su prešli granicu sa Avganistanom, lično meni je aktuelno rukovodstvo Kirgizije zatražilo da se hitno razmesti vojni kontingent, pre svega avijacija, kako bi se ta zemlja efikasno borila sa terorističkom pretnjom“, rekao je Putin.
Temu otvaranja nove ruske baze u Kirzgiziji ranije je pokrenuo predsednik te zemlje Almazbek Atambajev, koji je izjavio da bi Rusija mogla da otvori drugu vojnu bazi na granici sa Tadžikistanom. Sada je i premijer Kirgizije Sapar Isakov potvrdio da se sa Rusijom vode razgovori na tu temu, ali da konačna odluka nije doneta.
Kremlj nije komentarisao te navode, ali je portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov uputio novinare da se sa tim pitanjem obrate Ministarstvu odbrane Ruske Federacije i Ministarstvu inostranih poslova.
