Video sam sukobe u Barseloni na dan referenduma u Kataloniji. Na mnogim biračkim mestima, a to su uglavnom bile škole, bili su roditelji s decom, neki još od petka, tamo su došli kako bi sprečili policiju da zauzme biračka mesta. Onda je, naravno, došlo do sukoba, a u mom kraju grada, koji je nedaleko od čuvene katedrale Segrada familija, neredi su izbili oko pola jedanaest. Video sam na ulici mnogo policije, razbijene glave…
Ovako je teške incidente u Kataloniji iz prve ruke opisao za Sputnjik Vladimir Stanković, dugogodišnji dopisnik iz Španije koji živi u Barseloni.
Posle tih prvih incidenata, popeo sam se do katedrale da vidim šta se tamo dešava — bilo je mirno, ljudi su najnormalnije stajali u redu, to su naravno uglavnom bili stranci… Tokom dana je, čini mi se, tenzija opadala, uspostavila se neka ravnoteža, jedino što su neke škole bile zatvorene i na tim mestima nije moglo da se glasa.
Vladimir Stanković objašnjava da su se, uprkos pritisku Madrida, Katalonci velikom većinom odazvali pozivu Vlade u Barseloni i izašli na referendum.
„Problemi su počeli odmah po otvaranju biračkih mesta, ali se sve završilo nekom slavljeničkom atmosferom na ulicama. Mnogi građani Barselone su slavili pobedu opcije ’Si‘, takav rezultat mene inače uopšte ne iznenađuje, jer su svi koji su glasali svakako izašli s namerom da podrže tu opciju, a oni koji nisu glasali su protiv toga i referendum su smatrali nelegalnim i nezakonito sazvanim, što je na kraju krajeva bila i ocena španskog Ustavnog suda, koji je zabranio izjašnjavanje.“
Stanković kaže i da je zbog nereda glasanje u nedelju obeležilo niz nepravilnosti, pre svega proceduralnih.
„Mnoga pravila nisu bila poštovana — nije bilo biračkog spiska, nije bilo koverata u koje bi se stavljali glasovi, moglo je da se glasa bilo gde, a ne samo u kvartovima kojima birači pripadaju po mestu stanovanja. Pored toga, ne zna se da li su neki ljudi glasali više puta, pošto su glasački listići umnožavani na kućnim štampačima. Na taj način je moglo u glasačke kutije ubaciti mnogo više listića“, kaže Stanković.
Dugogodišnji dopisnik smatra da bi moglo da se ispostavi da je čitav ovaj poduhvat vlasti u Barseloni zapravo bio jedan, kako kaže, „dobar marketinški potez“.
„To jeste vid protesta, jedna jasna poruka — Katalonci su ovim stekli poene, pre svega u međunarodnoj javnosti, jer niko ne voli da gleda kako policija tuče narod, a toga je u nedelju zaista bilo u Barseloni. Sada je u suštini najveća dilema — šta dalje? Neposredno pre glasanja, bilo je reči o proglašenju unilateralne nezavisnosti Katalonije u roku od 48 sati. To je naravno ekstremna mera u koju ja lično ne verujem, ali ništa ne treba isključiti kao mogućnost. Došlo se do tačke usijanja i povratka nema. Ova katalonska Vlada je, uostalom, i došla na vlast na liniji separatizma — njihova logika je ’idemo do kraja, pa šta bude‘…“, objašnjava Stanković za Sputnjik.
U razgovoru za naš radio, Vladimir Stanković kaže da je, bar prema njegovoj proceni, glasanje moglo bez većih poteškoća da bude organizovano u potpunom miru, bez ikakvih sukoba i tenzija.
„Mislim da je Madrid, nakon odluke Ustavnog suda o nelegitimnosti referenduma, mogao da bude znatno tolerantniji. Moglo je da prođe bez ikakve policijske intervencije, rezultate su mogli prosto da ne priznaju, kakvi god da budu, što će se na kraju krajeva i dogoditi. Moj zaključak je da je sve moglo da prođe bez batina i napada na građane, kojima se sada savetuje da tuže policiju zbog brutalnosti i povreda koje su pretrpeli“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Na naše pitanje da li je ponašanje vlasti u Madridu zapravo uticalo na veću izlaznost i na neki način dodatno revoltiralo stanovnike Katalonije, Vladimir Stanković kaže da je to gotovo sigurno bio rezultat predreferendumske represije Vlade Marijana Rahoja.
„Svaka represija izaziva revolt i suprotnu reakciju. Katalonski političari, koji su na liniji separatizma, iskoristili su čitavu situaciju i represivne mere da opravdaju svoje poteze i da kažu eto, upravo zato i hoćemo nezavisnost! Bez sumnje je poprilično trapava reakcija španske policije u nedelju izazvala potpuno suprotan efekat“, kaže Vladimir Stanković.
Lider Katalonije Karles Pudždemon poručio je u obraćanju u nedelju uveče, da su Katalonci „zaslužili nezavisnu državu“ i da su vrata jednostranoj objavi nezavisnosti otvorena, kao i da EU „ne može više da skreće pogled“.
Istovremeno, španski premijer Marijano Rahoj ocenio je da u Kataloniji nije bilo referenduma i da velika većina Katalonaca „nije pratila scenario secesionista“.
Zvanični i konačni rezultati izjašnjavanja građana španske pokrajine biće poznati tokom narednih nekoliko dana.
