Grad je smešten u takozvanoj „mirnoj zoni“, ovde se nalazi Nacionalna astronomska opservatorija sa najvećim radio-teleskopom na svetu.
Visok je 485 stopa i težak skoro 7,7 tona, teleskop je tako veliki da bi unutra mogao da stane i fudbalski stadion.
Ovaj uređaj je jako osetljiv na sve elektronske interferencije i, kako kaže Majkl Holstajn, direktor opservatorije, svojom snagom može da „oseti i pokupi energiju jedne jedine pahuljice koja dodiruje tlo“.
Ali da bi ovaj uređaj radio kako treba, televizori, mobilni, računari, svi blutut-uređaji, mikrotalasne, igračke na daljinsko upravljanje, pa čak i automatska vrata od garaže moraju da budu zabranjeni, jer svaki ovaj uređaj ometa rad teleskopa.
U gradu postoji čak i kamion koji meri radio-talase, kako bi se sprečila svaka smetnja.
U Grin Benku ljudi koriste staromodne kućne telefone kako bi razgovarali jedni s drugima, a internet mogu da koriste samo ukoliko je to dajal-ap. Iako mnogi ovaj grad vide kao zaostao, meštani ističu da im ništa od toga ne fali, jer nikada nisu ni imali te uređaje.
Tinejdžer Beri Bajas kaže da se ne oseća zaostalo ili loše jer nema pristup društvenim mrežama. Takođe mu ne smeta što ne može da piše poruke svojim drugovima kada mu trebaju.
„Vidim ih svaki dan u školi, a ako mi baš hitno trebaju — mogu da odem do njih“.
Dalas Vandevender ističe kako mu komunikacija sa drugima nije otežana:
„Ako mi neko treba, otići ću njihovoj kući, ako nisu tu, tražiću ih po gradu. Mesto je jako malo, neće mi biti teško da ih nađem“.
Meštani kažu da su jako zadovoljni svojim mirnim životom koji im omogućava da se povežu sa ljudima na pravi način. Šeri Čestnat kaže: „Znate šta? Sa mobilnim ne možete da gledate nekoga u oči, ili da odete do njihove kuće i pričate ili se rukujete sa njima ili jednostavno zagrlite i pitate ih kako su“.
Izvor: Avaz
