Festival je otvoren 22. septembra, svojevrsnim prologom, u kome je premijerno izvedena predstava „Kvizula“, britanske trupe Fords Entertainment. Takođe je u danu, koji je označio Bitefovu uvertiru, predstavljena i knjiga „Kulturna diplomatija: Umetnost, festivali i geopolitika“, svojevrsni uvid u istorijske i savremene vidove kulturne diplomatije, a u kome je Bitef uzet kao polazište za promišljanje uloge festivala u ovoj važnoj delatnosti.
Svojevrsna senzacija koja je obeležila 51. festivalsko izdanje dogodila se u danu njegovog zvaničnog otvaranja. Reč je o predstavi flamanskog reditelja Jana Fabra „Olimp“, 24-satnom pozorišnom maratonu koji je pobudio neverovatnu pažnju i izazvao najrazličitije komentare. Ali, pre nego što je euforija „Olimp“ počela, proslavljeni reditelj dao je intervju za Sputnjik, u kome je objasnio kako je klasične drame „pročitao“ u savremenom teatarskom ključu.
Da je Bitef jedinstven potvrdilo je i sve ono što se događalo posle premijere Fabrove predstave. Zapalile su se društvene mreže, predstavu su komentarisali čak i oni koji je nisu gledali, mediji su na trenutak političke sadržaje u špicu zamenili pozorišnim – „Olimpovim“ trajanjem i golotinjom.
A da li je golotinja zaista to „novo“ što nam se nudi, da li je Bitefova predstava, kako su je imenovali tviteraši „kulturni ekstremizam“ i „kulturni skandal“, kritikujući i javni servis koji je prenosio uživo svih 24 sata – sve su to bila oštro definisana pitanja koja su u drugi plan potisnula ono bitefovsko, najvažnije — gde je u svemu tome umetnost, šta smo to videli, preispitali, pročistili, čemu smo zapravo prisustvovali. O tome smo, u Sputnjikovom studiju razgovarali sa đakonom Nenadom Ilićem, rediteljem po struci, čija je pohvala „Olimpa“ iznenadila mnoge, i sa pozorišnim znalcem, rediteljem Ljubišom Ristićem.
Trajanje kao pozorišno sredstvo i jedan poseban vid estetskog promišljanja vremena bila je i tema tribine na kojoj je jedna od učesnica bila i pozorišna rediteljka Bojana Janković koja je sa nama podelila svoje utiske sa ovog skupa.
Iz pratećeg programa „Bitef polifonija“ koji je ove godine proslavio punoletstvo, izdvojili smo predstavu „Odlazni terminal“, sumornu priču o mladima koji u odluci otići ili ostati vide zapravo samo – iluziju izbora. O problemu koji ova predstava tretira razgovarali smo sa njenom rediteljkom Teom Puharić i jednom od urednica „Bitef polifonije“ Sanjom Krsmanović Tasić.
Na festivalu su se pred publikom našle i dve predstave beogradskog znanca, nagrađivanog slovenačkog reditelja Jerneja Lorencija. Prva je „Biblija, prvi pokušaj“ u izvođenju Slovenskog narodnog gledališča, a druga, „Carstvo nebesko“, predstava rađena u koprodukciji beogradskog Narodnog pozorišta i Bitef teatra. Iako u dvostrukom finalu — evropskog prvenstva u košarci i završnim probama pred premijeru — Lorenci je našao vremena da dođe u naš studio i potvrdi nam da je i za njega naša epika čudo neviđeno i da je upoznavanje sa tom riznicom za njega bilo nalik prolasku kroz vavilonsku kulu.
I čuveni roman nobelovca Orhana Pamuka našao se na Bitefovoj ovogodišnjoj sceni. Reč je o predstavi „Sneg“ koju je u režiji umetnika turskog porekla Ersana Mondtaga izveo Talija teatar iz Nemačke. Mondtag, koji je sa teatrom iz Švajcarske predstavio i svoj komad „Istrebljenje“, otkriva nam šta sve Pamukov roman čini aktuelnim i danas, zašto su desnica i nasilje teme svih njegovih predstava, ali i zašto je zloupotreba slobode u „Istrebljenju“ jedna od gorućih savremenih tema. „Na mojoj slobodi postoji krv, jer slobode nema kada drugog zarobljavate“, kaže za Sputnjik Ersan Mondtag.
I… Bitef ne bi bio tako atraktivan da iza njega, pored snimljenih predstava ne ostaju i fotografije kao svedočanstvo jedinstvenog festivalskog izdanja. Za 51. Festival i njegove slike pobrinula se Jelena Janković, umetnica koja je upravo ovih dana nagrađena prestižnim međunarodnim priznanjem za fotografiju u Rusiji, koja je takođe bila naša gošća.
Sutra uveče pašće festivalska zavesa na ovogodišnje 51. izdanje „novih pozorišnih tendencija“. Koliko je Bitef živ svedoče svi, i njegova publika i njegovi komentatori. Reklo bi se da je to dobro, jer to predstavlja potvrdu i samog života umetnosti koja je nastala pre dva milenijuma i njenu snagu da nas i danas, ovako prezasićene savremenim tendencijama, osvaja ovim novim, pozorišnim.
