Zbog ovog nemara, na Haitiju je umrlo oko 10.000 ljudi i registrovano je oko 812.000 slučajeva oboljenja. Nezavisna istraga je pokazala da je bacil kolere bio sličan onom koji je izazvao epidemiju u Nepalu. Kasnije je utvrđeno da su nepalski vojnici zbog odsustva kanalizacije izlivali fekalije u reku čije se vode koriste za navodnjavanje zemljišta i kao izvor pijaće vode za lokalno stanovništvo.
Krajem avgusta Savezni apelacioni sud u SAD potvrdio je imunitet UN od tužbi da su mirovnjaci odgovorni za epidemiju kolere na Haitiju. Na taj način je potvrđena odluka Nižeg suda iz januara 2015. kojom je odbačena odgovornost mirovnih snaga za najsmrtonosniju epidemiju te bolesti u novijoj istoriji.
Dopisnik Sputnjika posetio je jednu od najsiromašnijih zemalja sveta i saznao da lokalno stanovništvo i dalje okrivljuje UN za javašluk.
„Veoma sam zadovoljan što nas napuštaju mirovnjaci. Ne želim da oni budu ovde“, rekao je za Sputnjik zidar Šarlit Edi (26).
Njegova majka je u decembru 2011. počela naprasno da povraća, imala je i dijareju, a za nekoliko sati njeno stanje se drastično pogoršalo.
„Vukao sam majku na leđima, pokušao sam da nađem bolnicu koja još prima pacijente, ali majka je umrla na putu do bolnice“, dodao je on.
Prošle godine tokom uragana „Metju“, sagovornik Sputnjika je izgubio sve majčine slike, više nema krov nad glavom i, kako kaže, jedino što mu ostaje su „sećanja na majku“.
Čim su saznali da novinar Sputnjika pravi priču o koleri, ljudi su počeli masovno da dolaze u zgradu škole u kojoj je on intervjuisao sagovornike. Svi su želeli da ispričaju šta su doživeli.
Kuvarica Anes Bobren (51) kaže da je čudom izbegla smrt:
„Tih dana umiralo je na desetine ljudi. Osećala sam kao da imam neku vatru u stomaku. To je trajalo dva sata, a nakon toga nisam bila u stanju da govorim. Izgubila sam svest, a sin me je našao na podu. Ležala sam, a sve oko mene je bilo ispovraćano“.
Rikardo Sejtenfus je tada bio šef Organizacije američkih država na Haitiju. Kaže da je smatrao da je najstrašnije što je video u životu bio zemljotres u ovoj zemlji, koji je odneo 300.000 života, ali je shvatio da nije bio u pravu kada je video kako se bolest munjevito širi zemljom. Pritom, u 75 odsto slučajeva nije bilo nikakvih simptoma ozbiljne bolesti, ali ljudi su upadali u kritično stanje i umirali za samo nekoliko sati.
„Predstavnici UN su izjavljivali da je kolera počela zbog tektonskih pomeranja do kojih je došlo zbog zemljotresa, ali su svi znali da to nije tako. Sa druge strane, Svetska zdravstvena organizacija smatrala je da je epidemija počela zbog globalnog zagrevanja, koje je dovelo do povećanja nivoa vode u rekama, a da je izvor bolesti bio plankton. Svetske institucije su izgubile nekoliko nedelja, koje su mogle da budu iskorišćene za istraživanje te vrste bakterije i nalaženje načina da se suprotstave bolesti“, rekao je sagovornik Sputnjika.
Prema njegovim rečima, postoje podaci koji govore o tome da je od kolere preminulo 40.000 ili čak 50.000 stanovnika Haitija, jer ima ljudi koji nisu bili u stanju da se obrate lekarima. Inače, nakon što je švajcarskim medijima dao intervju u kojem je kritikovao misiju UN na Haitiju, Sejtenfus je dobio otkaz.
Svetska banka izdvojila je 50 miliona dolara za projekte na Haitiju, ali većina stanovništva i dalje nema adekvatne sanitarne uslove, kao što nema ni pristup lekarskim uslugama. Lekari iz međunarodnih organizacija upozoravaju da manjak neophodne infrastrukture povećava rizik od nove epidemije kolere.
Postoji još jedan otežavajući faktor. Kako je Sputnjiku rekao lider favele „Siti Solej“ Smit Petjet, ljudi koji imaju koleru osećaju bolove u želucu, ali oni su navikli da budu gladni i to „maskira“ bolest. Oni jednostavno smatraju da su bolovi izazvani upravo time što nisu jeli nekoliko dana i zato se ne obraćaju lekarima. A kada se pojave dijareja i povraćanje — već je kasno.
Na kraju svog mandata, 2016. godine, generalni sekretar UN Ban Ki Mun se izvinio zbog načina na koji se UN borila protiv kolere na Haitiju. Doduše, on je priznao samo „moralnu odgovornost“.
Takođe, Ban Ki Mun je rekao da su UN na pragu donošenja odluke o izdvajanju 200 miliona dolara za izgradnju sistema saniranja vode na Haitiju. Još 200 miliona bilo je namenjeno za oštećene opštine.
Ova sredstva nikada nisu izdvojena.
