Prema najavama koje stižu iz Vlade Srbije naša zemlja će, po svoj prilici, nastaviti saradnju sa NR Kinom u okviru projekta „Jedan pojas, jedan put“ i u domenu unapređenja razvoja informatičkog puta svile.
U toku je, kako se navodi, održavanje niza sastanaka delegacija Srbije i Kine koji se odnose na saradnju u oblasti „pametnih gradova“, elektronske trgovine kao i „onlajn“ turizma.
Stručnjaci sa kojima je Sputnjik razgovarao objašnjavaju zašto će Srbija, ukoliko se ova saradnja ostvari, imati značajne benefite.
Borislav Korkodelović, novinar, spoljnopolitički i ekonomski analitičar kaže da je „Novi put svile“ jedan od najambicioznijih poduhvata koje je čovečanstvo videlo u savremenom dobu, a informatičke tehnologije su jedna od bitnijih komponenti tog projekta koji je pokrenuo kineski predsednik Si Đinping 2013. godine.
„Poslednjih godina Kina izuzetnu pažnju poklanja razvoju informatičkih tehnologija jer rukovodstvo te države smatra da će se budući napredak zemlje na unutrašnjem i spoljnom planu i na pitanjima razvoja uglavnom bazirati na razvoju informatičkih tehnologija. U tom smislu doneli su nekoliko planova koji se tiču razvoja nacionalne privrede, a koji su najdirektnije povezani sa razvojem informatičkih tehnologija. Ti planovi su da za narednih deset godina, uz izuzetno velika ulaganja u naučne institute i obrazovne institucije, Kina oko 2025. godine dođe na nivo koji će u tom trenutku imati Sjedinjene države i Nemačka, a koje se danas uzimaju kao neki reper za razvoj u oblasti informacionih tehnologija“, napominje Korkodelović.
On dodaje da Kina, kao jedna od najvećih ekonomskih sila na svetu, svoja znanja u razvoju informatičkih tehnologija primenjuje i u tom, kako kaže, vrlo interesantnom spoju sa „Novim pute svile“.
„To, recimo, može konkretno da znači bolji transport u smislu lakših vozova, lakših vagona — njihovo pravljenje od najsavremenijih materijala koji izdržavaju velike temperaturne razlike i u isto vreme omogućavaju i lakši i brži prevoz roba. Postojaće i senzori optičkih vlakana koji će regulisati temperaturu u čitavoj kompoziciji, određivati koja je količina energija potrebna za potrošnju, detektovaće sve kvarove ili moguće kvarove na lokomotivi, spojnicama ili na samim vagonima i otklanjaće ih pravovremeno kako ne bi bilo veće havarije“, objašnjava Korkodelović.
Prema njegovim rečima, informatički put svile obuhvataće i spajanje elektro-sistema snabdevanja električnom energijom, zatim postojaće industrijski i informacioni parkovi u kojima će se proizvoditi raznorazne robe, ali će to biti i naučni centri.
„Jedan takav veliki projekat je takozvani ekonomski koridor Kine i Pakistana, gde će hiljade hektara zemljišta od severnih do južnih granica Pakistana biti u stvari svojevrsni industrijski parkovi gde će se istraživati i primenjivati najnovija otkrića. Primera radi, moći će da se utvrđuje koje su sorte biljaka najpovoljnije za uzgajanje u određenim područjima, koja je količina vode potrebna, koje su hemikalije potrebne, znači uticaće se direktno na urod“, ističe Korkodelović.
Digitalno povezivanje na Putu svile
Kako kaže, i bezbednost će u velikim gradovima biti znatno poboljšana uz pomoć informatičkih tehnologija — kamera po ulicama i raznoraznih bezbednosnih sistema, a nezaobilazni deo informatičkog puta svile su i „pametni gradovi“.
„Tu se, uz pomoć manjih sistema informatičkih tehnologija, reguliše recimo saobraćaj — propust vozila uz pomoć semafora, reguliše se ulično svetlo, moguće je da utvrdite iz svojih kola gde imate slobodan prostor za parkiranje. To su stvari koje će umnogome olakšati život običnom čoveku u gradovima koji postaju sve veći, ali u isto vreme i sve značajniji privredni centri“, kaže Korkodelović za Sputnjik.
Sličnog stava je i Zoran Stanojević, urednik RTS-a i odličan poznavalac informacionih tehnologija. On za Sputnjik objašnjava da Kina poslednjih godinu ili dve, uz sklapanje svih ostalih ugovora sa zemljama koje sa nalaze na „Novom putu svile“, sklapa i ugovore o nekoj vrsti digitalnog povezivanja.
„Takvih ugovora ima sa recimo Egiptom, Saudijskom Arabijom i još nekim zemljama koje su na jednom od ta dva kraka puta svile. Njihova ideja je da put svile, osim što će imati onaj fizički put, ima i taj svoj digitalni put, znači da se koristi za e-komerc i za ’pametne gradove‘, što je njima posebno važno. Kina je u poslednjih 25 godina otišla zaista predaleko kada je informatička tehnologija u pitanju, a njihove kompanije su među vodećim, ako ne i vodeće po broju prijavljenih patenata koji se tiču informaciono-komunikacione tehnologije. Dakle, ne samo računara nego i komunikacione opreme, rutera i svega ostalog što je potrebno da bi se uopšte pravio neki informatički put“, kaže Stanojević.
Školovanje u Kini za stručnjake
Pre tri ili četiri decenije, napominje Stanojević, Kina je bila zemlja koja je od nas kupovala visoku tehnologiju i učila od Srbije. Danas se ta situacija potpuno preokrenula.
„Kinezi su u okviru tih sporazuma takođe ponudili svim zemljama i obuku, odnosno školovanje u Kini za stručnjake za, na primer, optičke kablove ili uopšte informatičke tehnologije. Oni smatraju da je potrebno da, uz sve drugo fizičko povezivanje, obezbede ozbiljnu podršku i za elektronsku trgovinu i sve ostalo što ne ide tim fizičkim putem, mada će ti optički kablovi verovatno prolaziti i tuda. Dobra stvar je što Kinezi ne potcenjuju nikoga, pa samim tim ne potcenjuju ni nas i vrlo su spremni da saslušaju i vide imamo li mi nešto što je njima zanimljivo, i obično oni mnogo bolje od nas znaju šta je to što je stvarno zanimljivo i dobro“, napominje Stanojević.
Borislav Korkodelović ukazuje na činjenicu da se Kina se neće ograničiti samo na velike projekte poput onih u Pakistanu ili Belorusiji.
„Biće i manjih poduhvata poput onih u državama na istoku Afrike, pa će recimo u Džibutiju, koji postaje jedno od glavnih središta kineske trgovačke i vojne mornarice, ili u Etiopiji biti građeni skromniji industrijski parkovi, gde će mnoge od industrija koje u Kini više nisu profitabilne biti preseljene. Sada je na Srbiji, između ostalog i zato što je i premijerka Ana Brnabić veoma zainteresovana za informatičke tehnologije i digitalizaciju, da uzme makar mali deo tog veoma velikog i slatkog kolača, pa ohrabruje to što se sve više intenzivira saradnja sa Kinom na tom planu“, kategoričan je Korkodelović.
