Župljanin je od pre tri dana u zatvorskoj bolnici jer mu se zdravlje drastično pogoršalo, pa se onesvestio tokom doručka, pišu frankfurtske „Vesti“.
Njegov sin, Mladen Župljanin, u razgovoru za „Vesti“ upozorava da zatvorski lekari i pored jasnih fizičkih simptoma, čak mesec dana nisu mogli da konstatuju da je njegov otac na nogama preživeo moždani udar. Umesto toga, oni su sve simptome šloga tretirali kafetinima, pilulama za smirenje i vitaminima.
Župljanin, koji je pravosnažno osuđen na 22 godine zatvora i trenutno čeka prebacivanje u zatvor gde će dalje izdržavati tu kaznu, prvi moždani udar je imao pre mesec i po, a drugi pre samo tri dana.
„Pre oko mesec dana moj otac se probudio tako što mu je cela desna strana tela bila ukočena. Nije mogao da otvori oko, da pomeri ruku. Odmah se obratio zatvorskom lekaru s molbom da ga pošalje na CT, sumnjajući da je doživeo šlog, a ovaj mu je odgovorio ’biće, ali malo kasnije‘ i prepisao mu je lekove protiv glavobolje i holandski pandan bromazepanima. Mesec dana kasnije, u ovaj ponedeljak, oko devet ujutro, tokom doručka se onesvestio. Videlo se da mu je ponovo deo lica skroz natekao, nije mogao da priča, a jednu ruku nije mogao uopšte da pomeri. Brzo je odvezen u bolnicu i tamo su mu odmah uradili CT glave i konstatovali da je doživeo moždani udar. Čuo sam se s njim, on i dalje otežano priča, ne može da se koristi desnom rukom, ali kaže da je mnogo bolje zahvaljujući adekvatnoj terapiji. Sačekaćemo da još malo ojača i da ga prebace u pritvorsku jedinicu kako bismo ga posetili i ohrabrili“, priča u jednom dahu Mladen Župljanin.
On dodaje da je zdravstveno stanje njegovog oca alarmantno, ali da je za porodicu mnogo poraznije što su sada u dodatnom strahu da li će ga i gde poslati na odsluženje zatvorske kazne.
„Ta procedura je u toku i iskreno smo u panici gde bi mogli da ga prebace. Šta ukoliko su to zemlje poput Estonije, gde je od zatvora do najbliže bolnice 100 ili 150 kilometara. Čemu može da se nada ukoliko doživi još jedan moždani udar“, pita se Mladen Župljanin.
Pogrešne terapije, neadekvatno lečenje, ali i sporost zatvorskih lekara da haške optuženike upute na lečenje u neku od holandskih civilnih bolnica problemi su koji od početka prate rad Haškog tribunala, podsećaju „Vesti“.
