Od početka vojne operacije 30. septembra 2015. godine Rusija je uspela da ispuni nekoliko strateških zadataka: da se vrati na Bliski istok kao ključni igrač, da zadrži na vlasti legitimnu vladu u Damasku i da oslobodi veći deo teritorije te zemlje, ali i da pokaže svetu mogućnosti Oružanih snaga RF i svoje vojne tehnike…
Ruska avijacija je u tom periodu izvela više od 30.600 borbenih letova i izvršila je više od 92.000 napada na teroriste, njihove položaje i objekte. Likvidirano je više od 53.000 militanata i uništeno je skoro 97.000 objekata, uključujući komandne punktove, kampove za obuku terorista, skladišta goriva i municije, infrastrukturne objekte, rafinerije i naftna polja. Time su presečeni glavni izvori finansiranja terorista.
Kada su Vazdušno-kosmičke snage Rusije ušle u Siriju, sirijska vojska se nalazila u veoma teškom položaju. Različite militante grupe kontrolisale su veći deo teritorije te zemlje. Danas je ta slika sasvim drugačija — oslobođeno je 87,4 odsto teritorije Sirije i više od 2.200 naselja.
Očekuje se da će do kraja ove godine vladine snage potisnuti teroriste sa istoka Sirije i da će DAEŠ prestati da postoji kao vojna struktura.
„Setimo se u kakvim uslovima je Rusija ušla u tu operaciju — 2015. godine postojala je kriza sirijske državnosti, nizali su se brzi uspesi DAEŠ-a, koji je uništavao i tzv. umerenu opoziciju, ređali su se uspesi radikalnih grupa poput Nusra fronta. Planirano je da se nad Sirijom uvede bespilotna zona. To bi dovelo do brzog pada Asada, ulaska DAEŠ-a u Damask. Osim toga, to bi bilo i ’opipavanje pulsa‘ Rusije, jer bi bespilotna zona bila i nad našom bazom u Tartusu. Amerikanci kao da su pitali: ’Šta ćete vi uraditi u takvoj situaciji?‘. Ako se bespilotna zona može uspostaviti nad ruskom bazom, onda se možda može približiti i granicama Rusije?! Upravo u takvim uslovima Rusija se odlučila za vojnu operaciju“, podseća naučni saradnik Instituta za probleme međunarodne bezbednosti Ruske akademije nauka Aleksej Fenjenko.
Uzaludne nade Obame
Uprkos tome što je Barak Obama verovao da će se Rusi „zaglibiti u sirijskom sukobu“, Rusija je izvojevala pobedu. Vladimir Putin je za dve godine operacije VKS u Siriji ispunio sve svoje ciljeve. Prvo, Rusija je postala jedan od ključnih igrača na Bliskom istoku. Drugo, Bašar el Asad je ostao na vlasti zahvaljujući ruskoj podršci, a veći deo zemlje je oslobođen. Treće, Putin je u Siriji testirao najnovije rusko naoružanje i vojnu tehniku u realnim borbenim uslovima, a njihova efikasnost je podstakla potražnju za ruskim sistemima i ojačala liderstvo Moskve na svetskom tržištu oružja. Četvrto, ruska vojska je pokazale svoju borbenu spremnost i sposobnost „baratanja“ visokopreciznim oružjem u realnim borbenim uslovima. Operacija u Siriji omogućila je Ministarstvu odbrane Rusije da proveri borbenu spremnost praktično svih vojnih pilota — borbeno iskustvo steklo je 86 odsto pilota VKS Rusije.
Osim toga, Rusija je dobila svoju prvu avio-bazu u inostranstvu nakon raspada SSSR-a.
Analitičari ističu da je ruska vojska stekla dragoceno, neprocenjivo iskustvo, a testirane su i avijacija i druga vojna tehnika, što je Rusima omogućilo da uvide prednosti i nedostatke i da je još bolje unaprede.
„Za samo dve godine sačuvana je vlast legitimnih vlasti, vraćena je kontrola nad većim delom zemlje. Rusija se vratila kao aktivni igrač na Bliskom istoku, a taj status je u tom regionu izgubila još sredinom sedamdesetih godina prošlog veka. Uspela je i da zaustavi stvaranje neprijateljske koalicije i da stvori svoj pregovarački format, mislim na astanski format. Rusija je pokazala da je sposobna da sprovede globalne vazdušne operacije daleko svojih granica i lišila je SAD monopola nad njima“, dodao je Fenjenko.
Zaustavljeno serijsko ubijanje država
Američki „Forbs“ komentariše da je Putin u Siriji matirao SAD u geopolitičkoj igri. Međutim, Fenjenko upozorava da bi SAD mogle da odgovore osvetom — destabilizacijom država Centralne Azije.
„Rusija je u Siriji zaustavila proces serijskih ubistava država od strane SAD i NATO-a. Sirija, Jemen… Ko bi bio sledeći? Među kandidatima za smrt bio bi i Iran, čak i Turska. Taj proces je sada zaustavljen, a Rusija je dokazala da joj pripada status zaštitnika pravde i stabilnosti. Vojna operacija je pokazala da NATO nije svemoćan u svojim rušilačkim akcijama i da se on može ne samo zaustaviti, već i uključiti u konstruktivne procese“, kaže predsednik Akademije za geopolitičke probleme, general-pukovnik Leonid Ivašov.
Bivši ambasador Rusije u Siriji Aleksandar Zotov, koji se nedavno vratio iz te ratom zahvaćene zemlje, kaže da je ono što se sada tamo dešava „početak kraja“ sirijske krize.
„Navikli smo da govorimo o operaciji Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije u Siriji, a često zaboravljamo ostale komponente. Podsetiću da je u Siriji i ruska vojna policija i da se tamo odvija aktivan humanitarni rad. Sećam se kakvu sam brigu video na licima Sirijaca kada je bila doneta odluka o smanjenju ruskog prisustva u Siriji. Ali to smanjenje je bilo samo kvantitativno, ali ne i kvalitativno. Takođe, očigledno je i da jača koordinacija ruske i sirijske vojske, deluju strateška avijacija i specijalne snage, kao i oni koji vode pregovore sa lokalnim stanovništvom radi pomirenja strana. A u početku je slika bila takva da naši nisu do kraja shvatali šta da rade, jer je u zemlji bilo otvoreno oko 1.500 frontova.“
Početak kraja
„Važan događaj kampanje bilo je oslobađanje Alepa. I sada, napuštajući Siriju pre dve nedelje, ja sam na licima Sirijaca video olakšanje, koje je postalo još izraženije posle deblokade Dejr el Zora. To što se dešava sada — kako je govorio Čerčil — samo je ’početak kraja‘. Predstoji ozbiljan diplomatski i politički rad. I ako posmatramo situaciju u Siriji, u kontekstu onoga što se dešava u Iraku, možemo reći da slede tektonske promene na Bliskom istoku“, zaključio je ruski diplomata.
