Ne znamo da li je Hašim Tači takozvani predsednik Kosova od poglavara rimokatoličke crkve pape Franje tokom posete Vatikanu zatražio i oprost za svoje grehe, ali znamo da je od svetog oca zatražio da prizna Kosovo kao državu.
Da li bi Vatikan mogao da prizna Kosovo i kakve bi to posledice imalo?
Vladeta Janković, bivši ambasador u Vatikanu, za Sputnjik kaže da su trenutno šanse za to sada veće nego što su bile.
„Već godinama Vatikan drži vrlo oprezno odstojanje od celog tog problema. Vatikanska politika je bila orijentisana na odlaganje i izbegavanje priznanja upravo zato što Vatikan u čitavom albanskom kompleksu, čiji je Kosovo deo, vidi islamsku opasnost i zato nije hteo da antagonizuje hrišćanske crkve makar one bile i pravoslavne. To je bio glavni razlog i to se držalo sve do ovog najnovijeg zaokreta u politici naše vlade“, navodi naš sagovornik.
On kaže da se vest o najavi unutrašnjeg dijaloga u Srbiji o Kosovu, za koji on smatra da vodi ka nekoj vrsti postizanja konsenzusa o priznanju Kosova na ovaj ili onaj način, proširila u svetu. U svetlu toga, Janković objašnjava da u Vatikanu vrlo pažljivo osluškuju šta se dešava, pa sa te strane gledano, oni ne bi hteli da ostanu na kraju, ako Srbija prizna Kosovo.
„Dosad Tačija nisu primali u privatnu posetu. Iako je dolazio u Vatikan, stalno je bio na marginama, a ovaj put ga je primio i papa i čovek koji je, da tako kažem, predsednik vatikanske vlade, i to su znaci koji ne slute na dobro“, procenjuje Janković.
On napominje da Vatikan ne bi sasvim sigurno „sutra“ promenio stav prema Kosovu, jer su suviše oprezni kad je ta tema posredi, ali je verovatnoća da to učine sada veća nego što je bila, i za to smo krivi mi. Priznanje Vatikana i te kako bi, dodaje Janković, uticalo na ostale države da priznaju Kosovo, posebno kada je reč o latinoameričkim državama, u kojim je Vatikan jedan od bitnih faktora u formiranju njihove politike. Ono što bi, međutim, moglo da utiče na odluku Vatikana, bar na neko vreme, po rečima našeg sagovornika jeste činjenica da se pregovara o papinoj poseti Moskvi.
„Neku nadu da Vatikan ipak ne bi priznao Kosovo ostavlja pretenzija Rima da dođe do direktnog susreta, tačnije rečno, do papine posete Rusiji. To je njima bitno. I oni se boje da bi priznavši Kosovo poremetili sada te već brižljivo građene puteve koji pripremaju takav susret u Moskvi i zato smo, između ostalog, i mi kao Srpska pravoslavna crkva i država Srbija važni Vatikanu“, objašnjava Janković.
Istoričar Aleksandar Raković ne veruje da će Vatikan priznati Kosovo kao državu, barem ne još neko vreme, ali se slaže da bi priznanje imalo uticaja na neke rimokatoličke države koje nisu priznale Kosovo da to učine.
„Sigurno bi imalo nekog efekta. Ali u ovom momentu, Vatikan vidi da je priznanje Kosova kontraproduktivno jer ni sami ne znaju kako će se te borbe na Kosovu i Metohiji kod Albanaca odvijati i da li će pobediti islamska frakcija. To se zasad ništa ne zna, a pritom, nije lako Vatikanu pred javnošću, u vreme dok se na Bliskom istoku vode borbe za očuvanje hrišćanske civilizacije, da prihvate jednu kvazidržavu koja je nastala na temelju uništavanja hrišćanske baštine“, objašnjava Raković.
Tači je tokom sastanka sa papom istakao da Kosovo nastavlja da održava strpljenje, poverenje i vrednosti koje imamo kao društvo — ljubav i solidarnost u porodici i društvu, poštovanje dostojanstva svake tolerancije i saradnje. Gost iz Prištine je sa papom razgovarao i o tome kako se odvija suživot različitih zajednica i religija na Kosmetu i istakao da je Kosovo „primer dijaloga između zajednica“. On je obavestio svetog oca o osnivanju komisije za istinu i pomirenje, čiji je cilj, kao je naveo, da se zatvori poglavlje sukoba i otvori poglavlje saradnje, kao i da razvijaju dijalog sa Srbijom, grade dobrosusedske odnose i uzajamno priznanje.
Po završetku posete Tači je na svom profilu na Fejsbuku napisao: „Papa Franja ima na umu ljude na Kosovu, koji su primer koegzistencije i harmonije zajednica i religija“.
