Danas se tu prodaje više od 210.000 knjiga. Mogu se kupiti dela ruskih klasika i savremenih pisaca, ali i raritetni primerci knjiga, čije cene dostižu vrtoglave cifre. Ovde se mogu nabaviti knjige ruskih velikana — Dostojevskog, Tolstoja, Gogolja, Puškina, Čehova, Majakovskog, Gorkog, Jesenjina, Nabokova, Bulgakova, Cvetajeve, Solženjicina i mnogih drugih, ali i dela pisaca iz celog sveta.
Na policama glavne ruske knjižare mogu se naći i knjige srpskih autora, a interesovanje Rusa za njih je — ogromno.
„Ruska publika i ’Moskovski dom knjige‘ su oduvek bili zainteresovani za autore evropske kulture, uključujući i srpske — Milorada Pavića, Emira Kusturicu, Gorana Petrovića… Ti autori ne samo da su predstavljeni u našim knjižarama, već za njihovim knjigama vlada i veliko interesovanje. Ako pogledamo rezultate prodaje za 2016. godinu, možemo reći da je prodaja knjiga srpskih autora čak dva puta porasla, a ja sam sada nabrojala samo autore koji su najprodavaniji. Takođe bih dodala da je od njihovih dela najprodavanija knjiga Milorada Pavića ’Hazarski rečnik‘, roman-leksikon u 100.000, muška verzija. Ona je na primer, objavljena u skupljem izdanju, ali zbog toga nije izgubila na popularnosti. Prosto, svako kupuje format koji mu odgovara. Neko kupuje knjigu da bi je čitao usput, a neko da bi je čitao kod kuće“, kaže za Sputnjik Nadežda Mihajlova, generalna direktorka „Moskovskog doma knjige“.
Mihajlova ističe da su srpskim piscima uvek otvorena vrata u „Moskovskom domu knjige“, a takođe je otkrila da na jesen očekuju i posetu proslavljenog srpskog režisera, glumca i pisca Emira Kusturice.
Jedna od najskupljih ruskih knjiga je „Istorija i spomenici vizantijskog emajla: Iz zbirke A. V. Zvenigorodskog“, koju je napisao vizantolog i istoričar umetnosti Nikodim Kondakov. Knjiga je štampana 1892. godine, u luksuznom je povezu od šagrin kože i sa zlatnim obodima. Kažu da ona danas košta kao stan u Podmoskovlju.
Inače, za 50 godina postojanja ta knjižara je postala prava kulturna platforma koja okuplja poznate pisce, pesnike, umetnike, kulturne radnike i uopšte moskovsku inteligenciju. U najčuveniju moskovsku knjižaru redovno dolaze i političari, naučnici, psiholozi, sportisti, glumci, muzičari i režiseri.
Jevgenij Jevtušenko je ovde čitao stihove do kasno u noć. Čekalo se satima u redu za autogram Paula Koelja, a čak je i režiser Lik Beson ovde potpisivao svoje knjige.
Navraćali su i predsednici raznih zemalja. Lider Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov i nekadašnji gradonačelnik Moskve Jurij Lužkov dolazili su ovde na promociju svake svoje knjige. Jeljcin je dolazio zajedno sa suprugom Nainom. Bil i Hilari Klinton su nenajavljeno navratili devedesetih godina prošlog veka. Priča se da je tadašnji američki predsednik u toj knjižari pazario ikonu.
I danas u „Dom knjiga“ dolaze državnici i zvaničnici raznih zemalja. Bivša prva dama Rusije Ljudmila Putin svakog meseca ovde kupuje knjige iz filozofije i sociologije.
Glavna ruska knjižara je smeštena u centru Moskve. Ima dva sprata, površine 5.032 kvadratna metra, a veći deo — 3.600 kvadrata — čini prodajni prostor.
Ideja je i da uskoro bude proširena. Plan je da se na trećem spratu, na krovu zdanja, sazida terasa na kojoj će posetioci moći da čitaju i ujedno uživaju u pogledu na jednu od najlepših moskovskih ulica — Novi Arbat. Mada, i danas, na drugom spratu, postoji kutak za uživanje sa udobnim divanima i kafeom za čitanje.
Inače, „Dom knjige“ je otvoren 25. septembra 1967, a oko tri decenije kasnije, tačnije 1998. godine ušao je u sastav lanca knjižara „Moskovski dom knjige“. Ipak, toj radnji na Novom Arbatu dato je posebno mesto – postala je centralna prodavnica tog lanca.
Danas u okviru „Moskovskog doma knjige“ u glavnom gradu Rusije radi više od 40 knjižara. Tu se prodaju knjige svih žanrova, a organizuju se i festivali knjiga, dobrotvorne akcije, poetske, filmske i muzičke večeri…
Za rad u glavnoj moskovskoj knjižari tradicionalno se uzimaju najbolji bibliotekari i trgovci knjigama. U knjižari na Novom Arbatu i danas radi nekoliko ljudi koji su je otvorili pre pola veka.
Stariji prodavci se sećaju kako su se nekada, od rane zore, pred ovom radnjom stvarali ogromni redovi, a kada se vrata otvore gomila ljudi trčala je uz stepenice i nestrpljivo čekala da se domogne najnovijih izdanja. Bilo je i slučajeva da su ljudi u tom stampedu padali i povređivali se.
Poseta toj knjižari bila je i obavezni program turističkih ekskurzija — turiste su dovozili u autobusima, odmah posle posete Kremlju.
Slika se ni danas nije mnogo promenila — „Moskovski dom knjige“ godišnje poseti više od sedam miliona ljudi, a samo kroz knjižaru na Arbatu dnevno prođe tri do pet hiljada ljudi. Doduše, u okviru „Moskovskog doma knjige“ danas radi i internet-knjižara, pa mnogi čitaoci do svojih omiljenih naslova dolaze „kupovinom iz fotelje“.
Bez obzira na dosadašnje uspehe, „Moskovski dom knjiga“ nastavlja da razvija i privlači čitaoce, ne samo velikim izborom knjiga, već i svojim kulturnim i obrazovnim projektima, susretima sa piscima, kritičarima, glumcima i režiserima, a takođe i da čuva status jedne od najvećih knjižara u Evropi.
