Primer za to su i Sporazum o otvorenom nebu i Sporazum o eliminaciji raketa srednjeg i malog dometa, koji su jedan od uzroka ozbiljnih nesuglasica Moskve i Vašingtona.
Nova tačka razdora u odnosima dveju zemalja je međunarodni Sporazum o otvorenom nebu, koji su potpisale 23 države-članice OEBS-a 1992. godine u Helsinkiju, sa ciljem da se poveća poverenje u Evropi nakon Hladnog rata.
Podsetimo, Sporazum dopušta špijunskim avionima nadzorne letove preko teritorije drugih zemalja radi praćenja vojnih aktivnosti. Rusija ga je ratifikovala u maju 2001. godine.
Danas u tom Sporazumu učestvuju 34 zemlje, pri čemu su Rusija i SAD stub i od njihove politike zavisi njegova dalja sudbina.
Neosnovana optuživanja Rusije
Američke vlasti sada prete da bi od početka iduće godine mogle da ograniče letove ruskih vojnih aviona iznad SAD zbog navodnog nepoštovanja tog Sporazuma od strane Rusije. Prema pisanjima američke štampe, SAD mogu da zabrane ruskim vojnim avionima letove preko Aljaske i Havaja (gde se nalaze baze, sistemi PVO, kao i štab ujedinjene komande Oružanih snaga SAD u Pacifiku), a tamošnji mediji takođe navode i da je nezadovoljstvo Vašingtona izazvala ranija odluka Kremlja da „zabrani letove iznad Kalinjingrada“.
U ruskom Ministarstvu spoljnih poslova su optužbe na račun Rusije nazvali „neosnovanim“, ističući da će Moskva najverovatnije reagovati po principu reciprociteta.
Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rajbkov je rekao da optužbe SAD na račun Rusije zbog kršenja Sporazuma o otvorenom nebu nisu nove, a da Rusija ima brojne recipročne žalbe na račun SAD o nizu aspekata primene ovog sporazuma.
On je istakao da je ovo „uzajamno koristan, neophodan i vredan dokument, koji je poželjno sačuvati“, ali da su SAD ponovo pokazale svojim potezima da „više vole da idu putem pritiska“.
Eksperti, međutim, upozoravaju da američke optužbe na račun Rusije o navodnom kršenju Sporazuma o otvorenom nebu imaju za cilj postepeno povlačenje SAD iz Sporazuma o eliminaciji raketa srednjeg i malog dometa, koji je potpisan 1987. godine u Vašingtonu.
Istovremeno, analitičari ističu da je Sporazum o otvorenom nebu u stvari „dogovor poverenja i transparentnosti“, i podsećaju da je Rusija u taj Sporazum ušla na predlog SAD i da je dopustila nadgledanje svoje teritorije i vojnih objekata kako bi pokazala da poštuje norme međunarodnog prava.
„Antiruska histerija je povezana sa tim što su vojni lobisti u SAD dobili velike ugovore za modernizaciju američkih Oružanih snaga, ali opet nedovoljno para za kompletnu modernizaciju. Njima su potrebni argumenti da bi dobili još novca, a za to je neophodno optužiti Rusiju da krši ta dva sporazuma. Uzimo za primer Sporazum o eliminaciji raketa srednjeg i malog dometa. Taj dogovor Moskva potpuno ispunjava. Međutim, SAD su jako nezadovoljne time što Rusija aktivnije od njih razvija nove vrste oružja, uključujući i one koje nemaju pandane u svetu. Da bi dostigli Rusiju u tome, SAD žele da izađu iz Sporazuma o eliminaciji raketa srednjeg i malog dometa, a to žele da predstave kao da su prinuđene na takav korak jer tobože Rusija ne ispunjava obaveze. Pritom, SAD same krše taj Sporazum tako što uvežbavaju primenu raketa srednjeg i malog dometa. Rusiju optužuju da ima rakete ’kalibar‘ postavljene na kopnu, iako to nije tačno, a u isto vreme Amerika u sistemima PRO u Rumuniji zvanično koristi dozvoljene rakete, a potencijalno ti sistemi mogu da lansiraju ’tomahavke‘, koji mogu da dolete do ruskih granica“, kaže za Sputnjik politikolog i stručnjak za američke odnose Sergej Sudakov.
Nova trka u naoružanju?
Kako navodi ekspert, najava američkih vlasti da bi mogle da ograniče letove ruskih vojnih aviona iznad SAD, u okviru Sporazuma o otvorenom nebu, može da se protumači kao jedan u nizu opravdanja za najavljeni vojni budžet za iduću godinu od rekordnih 700 milijardi dolara. S druge strane, dodaje on, izlazak iz Sporazuma o eliminaciji raketa odgovara SAD, jer su Amerikanci sada naučili da prave novi tip raketa srednjeg i malog dometa, koje bi stavili u upotrebu.
„U slučaju da SAD izađu iz Sporazuma o eliminaciji raketa srednjeg i malog dometa, to bi bila najveća pretnja za američke partnere iz NATO-a, jer bi Rusija tada počela da razvija rakete srednjeg dometa serije ’pionir‘, koje nemaju pandan u svetu, a koje su se s velikim uspehom proizvodili sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka“, kaže Sudakov.
To bi zauzvrat, ističe ekspert, izazvalo novi krug trke u naoružanju.
„SAD bi na kraju zaradile veliki novac, ali ne bi bile u stanju da zaštite svoje evropske partnere od ruskih raketa u slučaju rata. Rusija ima napredne tehnologije još iz sovjetskog doba, a mi bi se vrlo brzo vratili tom vojnom potencijalu koji smo imali“, zaključio je Sudakov.
