On je u intervjuu za američku agenciju AP u Bukureštu izjavio da su građani Moldavije izgubili poverenje u proevropske političare, nakon što su neki od njih optuženi za nestanak oko milijardu dolara iz moldavskih banaka 2014. godine.
Ipak, poverenje građana se, kako kaže, polako vraća serijom antikorupcionih mera, uključujući i obavezu političara da svake godine prijave imovinu.
Kandu je izjavio da su proevropski političari sproveli „veoma bolne reforme“ koje su bile neophodne za zemlju.
Vladajuća Demokratska partija je saopštila da će promena Ustava razjasniti budućnost Moldavije, bez obzira na rezultate parlamentarnih izbora koji se održavaju u novembru 2018. godine i druge događaje.
Američka agencija AP, međutim, ocenjuje da su mnogi građani Moldavije za bliže odnose sa Rusijom.
Predsednik Igor Dodon je izabran na prošlogodišnjim izborima i trenutno je najpopularniji političar u zemlji, ali je njegova vlast ograničena jer je Moldavija parlamentarna republika.
Moldavija je sa EU potpisala Sporazum o pridruživanju 2014. godine, na šta je Rusija odgovorila embargom na uvoz moldavskog voća, povrća i vina.
Vlasti u Kišinjevu su u maju proterale pet ruskih diplomata kao odgovor na proterivanje pet moldavskih diplomata iz Rusije.
Moldavija, zemlja između Ukrajine i Rumunije, rastrzana je između punopravnog članstva u EU i povratka u rusku sferu uticaja, konstatuje AP.
Tanjug