Detinjstvo Stefana Popovića, australijskog voditelja koji je odrastao na Kosovu i Metohiji, a koji je glavni junak filma, paradigma je koja upućuje da svako dobro odnekud dolazi, tako da i civilizacija ima svoj identitet, kaže Ninković.
„Mi smatramo, i ne vidim zašto bismo grešili, da je dobar deo vizantijske kulture sačuvan na Kosovu. Ono što je zanimljivo i što je jako bitno za svetsku kulturnu baštinu jeste da je uticaj na vizantijsku kulturu na Kosovu dolazio iz Sredozemlja, gde je jak uticaj rimokatoličkog graditeljstva, kao što je romanika. Tako da je to detinjstvo savremene civilizacije i to je paradigma koju Stefan kroz svoje detinjstvo priča“, kaže scenarista Miloš Ninković.
Na pariskoj premijeri filma bile su mnoge strane diplomate, koje su bile iznenađene podacima iznesenim u filmu. To je moguće, kaže Malagurski, zato što se zapadni mediji ne bave poreklom kulturnog nasleđa.
Svi su se zgražavali na slike uništavanja kulturnog nasleđa Iraka ili Sirije, što je činio DAEŠ. Bili su šokirani jer su imali priliku da sve to vide, kaže Malagurski. Da je internet devedesetih bio rasprostranjen kao što je u današnje vreme, priča o Kosovu i Metohiji bila bi sasvim drugačija, smatra on.
„Tada je mejnstrim medije kontrolisala mala grupa ljudi, koji su za cilj imali da predstave samo jednu stranu priče, gde uništavanje srpskih crkava nije bilo zanimljivo jer bi to zbunilo gledaoce – kako sad to odjednom, pa Srbi su zlikovci, kako sad njima uništavaju crkve“, objašnjava Malagurski.
Albanski mediji otvoreno pišu o srpskom nasleđu na KiM kao albanskom, dodaje Malagurski. Otud i njihova oštra reakcija na samu najavu filma. Kada je objavljen trejler filma, jedan od kosovskih portala anketirao je nekoliko umetnika sa Kosova, koji su svi jednoglasno zaključili da se radi o albansko-vizantijskom nasleđu.
Reagovali su i Ramuš Haradinaj i Stipe Mesić, čime je, prema rečima Malagurskog i Ninkovića, priča o kulturi odvučena u politički kontekst, što im, kako kažu, smeta.
„Ja ne mogu da verujem da Ramuš Haradinaj nekoga optužuje za rasizam. Prvo i Srbi i Albanci su ista rasa. Stvarno nisam shvatio šta je time hteo da kaže. Ako je hteo da kaže ’šovinistički‘, to bih možda mogao da razumem, ali opet, ne može da iznese optužbu ako nije video film. To je trenutak kada je film tek prikazan u Parizu“, kaže Malagurski.
Malo ljudi zna da je Haradinaj autor knjige u kojoj je opisao kako je ubijao civile, i srpske i albanske, dodaje Malagurski, a Haški tribunal je to što je Haradinaj napisao proglasio za umetničku slobodu.
Uvrede koje je Haradinaj izneo, Malagurski shvata kao pohvalu. Napadom na film, Haradinaj mu je ukazao veliko priznanje, iako ga nije ni pogledao.
Čim se Haradinaj toliko buni povodom filma, to je znak da je pomislio da će u nekim glavama, kada se Kosovo bude kandidovalo za Unesko, da se desi promena, dodaju Malagurski i Ninković.
„Pošto je reagovao, i to toliko burno i sa toliko ružnih reči, ne samo u zvaničnom saopštenju, nego i u intervjuu za jedan beogradski nedeljnik, on je ponovio napade protiv nas, što znači da njega to baš muči. Boli ga jako i u patnji je. Ne mogu da kažem da mi je žao, ali ako Haradinaj sluša ovo, iskreno bih mu preporučio da se dobrovoljno preda. Dokazao je da uz zapadnu podršku može daleko da dogura, ali ovo stvarno nema više nikakvog smisla. U knjizi je priznao šta je radio“, kaže Malagurski.