Ekstremno desna „Alternativa za Nemačku“ (AfD) je posle ovonedeljnih saveznih izbora dobro raspoložena pred izbore u Donjoj Saksoniji, te najavljuje novi izborni uspeh.
Ti izbori zakazani su za 15. oktobar i na njima može da glasa 6,3 miliona ljudi.
„Mi smo zadovoljni i naš rezultat u kontinuitetu procentualno raste“, rekao je šef pokrajinske podružnice AfD Pauel Hampel povodom izbora u Donjoj Saksoniji, gde je u toku vruća izborna kampanja i gde je u samoj noći saveznih izbora već promenjena „slika grada“ i umesto savezne izborne „ikonografije“ stavljena pokrajinska.
Hampel je rekao da se nada da će njegovi desničari i u Donjoj Saksoniji „ispostaviti račun“ velikim partijama, kao što su to uradili i na saveznim izborima, a analitičari ocenjuju da su samo demohrišćani kancelarke Angele Merkel na saveznim izborima ostali bez milion glasova svojih tradicionalnih birača, koji su, smatraju, prešli u tabor AfD-a.
Tako će u senci rezultata saveznih izbora obeleženih uspehom ekstremne desnice Nemačka sada imati i pokrajinske izbore u Donjoj Saksoniji, koji su, zapravo, prevremeni i raspisani nakon nedavne krize vlade u toj pokrajini, izazvane „preletanjem“ poslanika Elke Tvesten iz partije Zeleni u redove Hrišćansko-demokratske unije.
Time je narušena tanka većina od jednog poslaničkog glasa koalicije socijaldemokrata i partije Zelenih, raspuštena je pokrajinska skupština i raspisani prevremeni pokrajinski izbori, za koje se prvobitno predlagalo da se održe istog dana kad su bili i savezni.
Kako će i da li će izbori u Donjoj Saksoniji uticati na Bundesrat, Gornji dom Parlamenta, u kojem su zastupljene nemačke pokrajine i gde i dalje aktuelna vlada demohrišćana i socijaldemokrata ne raspolaže većinom, na to pitanje analitičari i dalje veruju da se, dugoročno gledano, u nejasnim odnosima moći još ništa neće menjati.
Osim toga, već sledeće godine održavaju se pokrajinski izbori i u pokrajini Hesen, finansijskom centru moći, ali i u Bavarskoj, po površini najvećoj nemačkoj pokrajini, koja je tradicionalno u rukama Hrišćansko-socijalne unije, „sestrinske“ partije svenemačke Hrišćansko-demokratske unije kancelarke Merkel.
Analitičari ukazuju i na to da bi i dalje postojala nejasna većina i ukoliko se na saveznom nivou formira vlada takozvane „Jamajka koalicije“ između demohrišćana (crni), liberala (žuti) i partije Zeleni (zeleni) u Bundesratu, a čija je saglasnost pri donošenju mnogih zakona nužna.
Nemačke pokrajine, naime, imaju veoma šarolike političke saveze, nastale ponekad od partija čiji su programski ciljevi prilično različiti.
Tako „Jamajka savez“ postoji samo u severnoj pokrajini Šlezvig — Holštajn, „velika koalicija“ vlada Sarom, istočnom pokrajinom Meklenburg-Prednja Pomeranija i Saksonijom, Hrišćansko-socijalna unija Bavarskom, socijaldemokrate i zeleni vladaju Hamburgom i Bremenom, u Baden-Virtembergu su na vlasti partija Zelenih i demohrišćani, najmnogoljudnijom pokrajinom Severnom Rajnom Vestfalijom vladaju demohrišćani i liberali, Hesenom domohrišćani i zeleni.
U pokrajini Rajnland-Pfalc na vlasti je takozvana „semafor koalicija“ koju čine socijaldemokrate, Zeleni i liberali, Berlinom vladaju levičari, socijaldemokrate i Zeleni, u Tiringiji je na vlasti Levica, naslednica istočno-nemačkih komunista vodi pokrajinsku vladu, u Brandenburgu je savez levice i socijaldemokrata, a u Saksoniji- Anhalt je na vlasti takozvana ''''Kenija koalicija'''' između demohrišćana (crni), socijaldemokrata (crveni) i partije Zelenih (zeleni).
Ko će vladati Donjom Saksonijom, u ovom momentu je nejasno, ali je jasno da nijedna od partija, sudeći prema izjavama, ne želi u savez sa ekstremno-desnom AfD, ma koliko ta stranka, koja je na saveznim izborima dobila čak 13 odsto, bude osvojila na donjosaksonskim izborima.
