Neophodno je, kako ocenjuju sagovornici Sputnjika, objasniti zakonodavcima, a kasnije i poreskim obveznicima, za šta se izdvaja toliki novac, budući da se pretnja od Rusije i Kine već duže vreme kroz retoriku američkih vlasti provlači kao osnovna argumentacija za to.
Vojni analitičar Sergej Jermakov sa Ruskog instituta za strateška istraživanja smatra da se SAD neće zaustaviti samo na Sporazumu o otvorenom nebu, već da će u doglednoj budućnosti insistirati i na reviziji Sporazuma o raketama srednjeg i malog dometa, pravdajući se činjenicom da ga je Moskva prva prekršila.
Američke vlasti žele, kako objašnjava, da američki avioni lete iznad Rusije što češće, a da pritom ruski avioni sve manje lete iznad SAD, iako su u sporazumu precizno propisani svi parametri izviđačkih letova, uključujući udaljenost, rute, kao i opremu koja se koristi.
„SAD kažu da je to odgovor na ograničavanje letova iznad Kalinjingrada, ali interesantno je zašto Amerikanci nisu reagovali odmah kada se to dogodilo. Moguće je da jednostavno nisu hteli da rešavaju tehničke probleme koji se inače mogu otkloniti na nivou stručnih komisija, već da su čekali povoljan trenutak da odgovore istom merom i da zabrane letove iznad Aljaske i Havaja, gde se nalaze baze, sistemi PVO, kao i štab ujedinjene komande Oružanih snaga SAD u Pacifiku“, podvlači Jermakov.
On upozorava da je svaki vojni sporazum koji doprinosi relaksaciji odnosa i obezbeđuje transparentnost u bilateralnim odnosima od velikog značaja, iako bi istovremeno trebalo priznati da u sadašnjim uslovima, kada su Rusija i SAD maltene na ivici sukoba, ovakvi sporazumi ne funkcionišu kako treba.
S tim u vezi, dodaje Jermakov, potrebno je Sporazum o otvorenom nebu prilagoditi novim okolnostima, dok su jednostrane optužbe na račun ruskih vlasti da ga navodno krše, kao i Sporazum o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi, apsolutno neprihvatljive.
Podsetimo, američke vlasti, kako saznaje „Volstrit džurnal“, nameravaju da ograniče letove ruskih vojnih aviona iznad SAD kao odgovor na odluku Kremlja da se ograniči let Amerikanaca iznad Kalinjingrada na 500 kilometara, iako ukupna udaljenost izviđačkog leta može biti do 5.500 kilometara.
Ubrzo zatim se oglasila i zvanična Moskva koja ne isključuje uzvratne mere, dok direktor Odeljenja za kontrolu naoružanja Ministarstva spoljnih poslova Rusije Mihail Uljanov kaže da će nakon konačnog rešenja američke strane Moskva detaljno proučiti odluku, te da će na to Rusija najverovatnije odreagovati po principu reciprociteta.
Sporazum o otvorenom nebu potpisali su u Helsinkiju 24. marta 1992. godine predstavnici 23 države-članice OEBS-a. Rusija ga je ratifikovala u maju 2001. godine, a sve zemlje potpisnice ovim sporazumom stekle su pravo da preleću preko teritorije drugih zemalja, kako bi pratile njihove vojne aktivnosti.