00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
VESTI (repriza)
16:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
VESTI (repriza)
21:30
30 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
NOVI SPUTNJIK POREDAK
20:00
60 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Ljudi će živeti na Mesecu mnogo skorije nego što mislimo?

Pratite nas
Za nešto više od jedne decenije mali broj ljudi živeće na Mesecu, dok će im se u sledećih deset godina pridružiti stotinak ljudi, tvrdi naučnik Evropske svemirske agencije Bernard Foing.

On tvrdi da će naučnici, tehničari i inženjeri biti prvi koji će zvanično Zemljin satelit zvati domom. Do 2040. godine broj stanovnika porašće na 100, prenosi B92.

„U 2050. godini moglo bi da ih bude hiljadu i više. Naravno, može se pretpostaviti i postojanje porodica“, rekao je Foing.

„Takođe postoji mogućnost da se pojave i deca rođena na Mesecu“, dodao je on.

Foing je na održanom evropskom kongresu govorio o planu Evropske svemirske agencije da na Mesecu formira naselje. Plan je predstavljen prošle godine na simpozijumu posvećenom putovanjima u svemir. Selo će biti baza nauke, biznisa, pa čak i turizma, naveo je generalni direktor agencije Jan Vorner.

Najveći kanjon u Solarnom sistemu preseca površinu Marsa. Nazvan Vales Marineris, velika dolina duga je 3.000 km, široka 600 km, a duboka osam kilometara. Poređenja radi, Veliki kanjon u Arizoni dug je 800 kilometara, širok 30, a dubok 1,8. - Sputnik Srbija
„Gugl spejs“ otkrio vanzemaljsku bazu na Marsu (video)

Oni koji budu nastanili novu teritoriju moraće sami da se snalaze za opstanak, pa tako, pre svega, od materijala koji im je na raspolaganju sami izgrade sebi sklonište.

Vulkansko kamenje bi u kombinaciji sa 3D crtežima moglo da bude od pomoći, ističe fizičar Vidvuds Beldavs sa Univerziteta u Letoniji, a da bi se dobila voda, led iz stena mora biti otopljen.

Da bi se to uopšte dogodilo, potrebno je da se uključi više ljudi.

„To je sve frustrirajuće, još uvek nemamo zainteresovane koji bi vodili projekat“, rekao je Beldavs.

Mnogi naučnici su uzbunjeni mogućnošću da projekat bude sproveden, ali ima onih koji upozoravaju da, sve i da uspe, takav život će biti težak.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala