Čak se otkrilo da je to bila prilično „masovna pojava“, uprkos tome što su neki britanski paraolimpijci protestovali i odbijali da se takmiče da ne bi bili deo „prevarantske šeme“.
Paraolimpijci, da bi se uopšte mogli da se takmiče, prolaze obavezne kompleksne lekarske preglede sa postavljanjem dijagnoze. U zavisnosti od dijagnoze, sportisti-invalidi se razvrstavaju u određene kategorije.
Problem je što postoji više „dijagnoza“ koje se uoči međunarodnih takmičenja praktično ne mogu ni proveriti ni odbaciti. I tu se otvara prostor za manipulacije i korupciju.
Međutim, Britanci se nisu bavili „štimovanjem dijagnoza“. Priličan broj njih se upustio u smišljeno povećavanje svog stepena invalidnosti.
Ako jedan paraolimpijac nema nogu do polovine butine, a drugi samo stopalo — jasno je da je ovaj drugi u prednosti. A pobede na takmičenjima sportista-invalida donose novac i društvene privilegije.
Televizija je saopštila da Međunarodni paraolimpijski komitet (IPC) ima informacije o trenutnoj situaciji. IPC je napomenuo da ona povećava rizik od podrivanja kredibiliteta sporta. Novinari su razgovarali sa sportistima, roditeljima i trenerima, koji takođe veruju da je sistem doživeo neuspeh.
Bi-Bi-Si ističe da su sportisti sa niskim stepenom invaliditeta aktivno uključeni u sport da bi postali kandidati za nagrade. Neki sportisti su odlučili da završe svoju karijeru, jer ne veruju da svi imaju jednake uslove.
Britanska sprinterka Beti Vudvord izjavila je: „Jedna od članica našeg tima nam daje nepravednu prednost“, zbog trenutnog „širokog“ sistema razbijanja paraolimpijskih kategorija. Vudvordova je u britanskoj reprezentaciji osvojila bronzu na Paraolimpijskim igrama 2012. u Londonu u štafeti 4 × 100 metara.
