Vlasti iračkog dela Kurdistana saopštile su početkom juna da će 25. septembra biti organizovan referendum o nezavisnosti te oblasti, dok je referendum o nezavisnosti španske pokrajine Katalonije najavljen za 1. oktobar.
U članku sa naslovom „Dobro došli u doba secesije“, „Vašington post“ navodi da se vlade Iraka i Španije, ali i međunarodna zajednica, protive održavanju referenduma o nezavisnosti ta dva regiona, što povećava opasnost od sukoba.
„Koja je svrha tih referenduma i koja strategija je predviđena“, pita autor.
Dalje je navedeno da Kurdi i Katalonci imaju istu secesionističku strategiju i da koriste iste taktike kao i drugi secesionistički pokreti.
„Secesionistički pokret može da ima dva pristupa kako bi postigao nezavisnost. Prvi je da se usmeri na centralnu vladu kao glavnu prepreku za postizanje nezavisnosti“, navodi se u članku.
Ako vlada dozvoli nezavisnost, kao što je to Srbija učinila u slučaju Crne Gore 2006. godine, onda je put ka suverenitetu gotovo siguran, piše „Vašington post“.
Kako je navedeno, drugim pristupom zaobilazi se centralna vlada i „u igru se dovodi međunarodna zajednica“.
„Međunarodna zajednica može da izvrši pritisak na centralnu vladu da prizna nezavisnost (te teritorije), kao u slučaju Južnog Sudana, ili kao na Kosovu da zaobiđe centralnu vladu i u potpunosti prizna taj secesionistički region“, piše u članku.
Dodaje se da većina secesionističkih pokreta koristi oba pristupa.
