Ramuš Haradinaj još nije propisno ni zagrejao teško stečenu premijersku fotelju vlade Kosova, a već je i zvanično morao da prizna nemoć svoje vlade. Prvo je u međunarodnoj zajednici odbijena njegova ideja da se sastavi novi plan po kojem će se izvršiti demarkacija granice sa Crnom Gorom, a sada je i zvanično morao da izađe i kaže da od apliciranja za prijem u Unesko i Interpol — nema ništa.
Za to poslednje, Haradinaj krivi opoziciju za koju kaže da je opstruisala formiranje vlade, zbog čega su bili u nemogućnosti da se posvete lobiranju, odnosno vrbovanju članica obe organizacije, kako ne bi doživeli fijasko kao prošle godine kad su aplicirali za Unesko. Druga strana priče pak vodi ka tome da je situacija sasvim drugačija i da međunarodna zajednica u stvari više ne želi da Kosovu pravi ustupke, i to sa razlogom.
Ono što se od Kosova očekivalo do sada nije ispunjeno, a albanski političari su na temi formiranja vlade pokazali svetu ne samo da nisu zreli da vode takozvanu „državu“, već i da su više okrenuti retorici koja im pabirči glasove na izborima nego što su predani da ispune zadatke koje od njih očekuje EU.
Dok nova vlada na Kosovu ne bude ponovo, da kažemo, u potpunoj milosti sveta, može li Srbija tu vremensku crnu rupu da popuni sopstvenim diplomatskim pobedama i tako vrati percepciju u svetu da Kosovo nije nezavisno?
Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka kaže da Srbija tokom tog vremena treba da svoje diplomatske napore da usmeri u dva smera — da osigura da Kosovo ne može da bude punopravni član UN i da osnaži svoju poziciju kod članica EU koje nisu priznale Kosovo.
„Te dve političke činjenice trajno pod znak pitanja stavljaju bilo kakvu budućnost nezavisnosti Kosova“, odgovor je Surlića na naše pitanje.
Naš sagovornik ujedno napominje da Srbija pre svega treba da „udari“ svim diplomatskim sredstvima na pitanje svoje kulturne baštine, što je tema usko povezana sa Uneskom, kako bi ona postala predmet pregovora.
„Nekako se pokazuje da je sve ovo vreme to pitanje statusa srpskih manastira stavljano na stranu, a zapravo je to jedno od najosetljivijih identitetskih pitanja za Srbe, kako na Kosovu, tako i u Srbiji. To pitanje ne može da se rešava nikakvim preglasavanjem u Unesku, nego mora da bude predmet dogovora Beograda i Prištine kako bi se pronašao neki modalitet o eksteritorijalnom ili posebnom statusu za srpsku kulturnu baštinu, koja bi bila pod ingerencijama kako kulturnih, tako i političkih institucija u Beogradu“, predlaže naš sagovornik.
Što se tiče odustajanja od Interpola, Surlić kaže da su ove godine okolnosti na tu temu bile povoljne po Srbiju, jer će Generalna skupština Interpola biti održana u Kini i jer tom organizacijom trenutno predsedava Rusija, dakle dve države koje ne priznaju Kosovo. Međutim, pitanje je da li će nam sreća biti naklonjena i na narednom zasedanju.
„Ali Srbija mora da nastavi sa diplomatskim naporima, do sada je imala, da tako kažem, i diplomatsku sreću. Sada je ostalo otvoreno pitanje gde i kada će biti sledeće zasedanje Interpola i da li će kosovska vlada do tada dovoljno ojačati da može da podnese zahtev z članstvo“, navodi naš sagovornik.
Demokratski savez Kosova (LDK) ocenio je kao neuspeh odluku kosovskog premijera Ramuša Haradinaja da povuče kandidaturu Kosova za članstvo u Interpolu, ističući da je to pokoravanje. S druge strane, direktor Kosovskog centra za studije bezbednosti Florijan Ćehaja smatra da je odluka kosovske vlasti razumna i da je bolje ići sigurnim koracima.
Haradinaj je tu odluku doneo nakon što je zamenik premijera i ministar spoljnih poslova Bedžet Pacoli izjavio da Priština nema dovoljno glasova da bi bila primljena u članstvo Interpola.