Severnokorejski lider Kim Džong Un poručio je da je američki predsednik „mentalno poremećen“ i da će „skupo platiti“ zbog upućenih pretnji, a ministar spoljnih poslova Severne Koreje Ri Jong Ho najavio je da bi ta zemlja, kao odgovor Trampu, mogla da testira hidrogensku bombu u Tihom okeanu.
Kim Džong Un je ocenio i da govor američkog predsednika u UN potvrđuje da je nuklearni program Pjongjanga bio „ispravan put“.
Tramp je reagovao na Tviteru, napisavši: „Kim je ludak kome ne smeta da izgladnjuje ili ubija sopstveni narod, a sada će biti stavljen pred ispit sa kakvim se do sada nije suočio.“
Tramp samo povećava napetost
Sa druge strane, posle Trampove najave da će se Vašington povući iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, Teheran je predstavio balističku raketu „Koramšar“ dalekog dometa (2.000 kilometara), koja može da nosi nekoliko bojevih glava.
Predsednik Irana Hasan Rohani ranije je izjavio da Teheran namerava da poveća potencijal raketnog kompleksa, ne tražeći odobrenje.
Na pitanje da li Trampova oštra retorika vodi ka novoj militarizaciji na globalnom nivou, Sergej Volkov, kopredsednik Zajednice vojnih politikologa, smatra da izjave američkog predsednika samo povećavaju ionako napetu situaciju u svetu.
„Takva retorika definitivno utiče na proces militarizacije, ali zavisi i šta podrazumevamo pod tim pojmom. Ako je reč o povećanju proizvodnje oružja i modernizaciji već postojećeg naoružanja, to je kontinuiran proces, na koji izjave svetskih lidera nemaju nikakav uticaj. Ali ratoborna retorika povećava napetosti, pa shodno tome i verovatnoću korišćenja vojne sile, pre svega od strane samih SAD. Mislim da će Severna Koreja i Iran i dalje nastaviti da razvijaju svoje nuklearne programe, ali neće napadati susede, jer ako bi Pjongjang to uradio onda bi došlo do nestanka te zemlje. Što se tiče Irana, njihove rakete Izraelu u suštini ne mogu ništa, jer ta zemlja ima sisteme ’Patriot‘.“
Počelo je sa američkim „humanitarnim“ intervencijama
Aleksej Fenjenko sa Instituta za međunarodnu bezbednost Ruske akademije nauka kaže, međutim, da je proces militarizacije počeo mnogo pre Trampa — još sredinom devedesetih godina prošlog veka.
„Tada su SAD sprovele niz tzv. ’humanitarnih‘ intervencija, čime su dokazale da su spremne da ruše vlade koje nisu lojalne Vašingtonu. Tog trenutka, samo zemlja koja poseduje sisteme za masovno uništenje može da se oseća bezbedno, jer zna da je Amerika sigurno neće napasti. U tom smislu, Trampova retorika se ni po čemu ne razlikuje od retorike Obame, Buša Mlađeg, Klintona, ili bilo kog predsednika SAD u poslednjih 30-40 godina. Pritom, Kim Džong Un će lansirati nove nuklearne rakete bez obzira na to ko je trenutno na vlasti u Beloj kući. Podsećanja radi, Pjongjang je pre nekoliko godina napustio Sporazum o primirju iz 1953. godine i izveo je niz nuklearnih testiranja. To je bilo za vreme Obaminog mandata. Uostalom, šta drugo preostaje Kim Džong Unu kad u svakoj novoj američkoj strategiji za nacionalnu bezbednost piše da SAD planiraju da smene režim u Severnoj Koreji?“, pita se Fenjenko.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov poručio je da Moskva odlučno osuđuje „raketno-nuklearne avanture“ Severne Koreje, ali je ujedno i upozorio da jačanje vojne histerije u vezi sa tom zemljom predstavlja „ne samo bezizlazan, već i poguban put“.
