Državni sekretar SAD Reks Tilerson optužio je Rusiju da krši Sporazum o neširenju oružja za masovno uništenje. Prema njegovim rečima, SAD i Rusija dele posebnu odgovornost za podršku režimu neširenja oružja za masovno uništenje u svetu. Nažalost, naveo je Tilerson, poslednjih godina Rusija je ponekad radila na način koji slabi globalne norme i potkopava princip odgovornosti nacija.
Kako tvrdi američki državni sekretar, primeri za kršenje su to što Rusija ne poštuje garancije bezbednosti koje su date krajem Hladnog rata, što ometa napore da se razviju raniji napori o nuklearnoj bezbednosti i što pokušava da oslabi nezavisnost Međunarodne agencije za atomsku energiju u istrazi o tajnim nuklearnim programima.
Stalni predstavnik Rusije u UN Vasilij Nebenzja zatečen je Tilersonovom izjavom.
„Sa čuđenjem smo saznali od američkog državnog sekretara da Rusija sad još i slabi potencijal Međunarodne agencije za atomsku energiju. To je za nas nešto novo“, rekao je Nebenzja.
Politikolog Vladimir Kirejev kaže za Sputnjik da je američka kampanja iznošenja optužbi bez dokaza na račun Rusije psihološki pritisak.
„Optužbe dobijaju sve neverovatniji karakter, gotovo iz oblasti fantazije, a pitanje koje se samo nameće je kuda dalje? Oni će nas uskoro optuživati da smo ukrali Mesec. Optužbe pljušte, tek da bi optužili, stvarnog sadržaja u njima nema“, rekao je Kirejev.
On, međutim, smatra da iza optužbi Sjedinjenih Država upućenih Moskvi ne stoje vojni, već ekonomski ciljevi.
„Optužujući Rusiju da ona navodno ne želi da poštuje pravila Međunarodne agencije za nuklearnu energiju, oni zapravo žele da ograniče ruske aktivnosti na tržištu nuklearnih tehnologija gde mi sada imamo dobre pozicije. Cilj je da se Rusiji oduzme deo tržišta, zarade i ugleda kako bi naravno same SAD zauzele to mesto. To je između ostalog i ekonomski, trgovački rat. Čini mi se da im je glavni cilj upravo da nas istisnu“, tvrdi ruski politikolog za Sputnjik.
Moskva je, podsetimo, ranije više puta odbacivala tvrdnje Vašingtona da Rusija krši Sporazum o zabrani raketa srednjeg i kratkog dometa. Štaviše, prema mišljenju člana Ruske akademije raketno-artiljerijskih nauka Konstantina Sivkova, taj sporazum ne opstruiše Moskva već Vašington.
„SAD su te koje stvarno narušavaju taj sporazum, jer pod plaštom razvoja sopstvene PRO zapravo razvijaju kopnenu infrastrukturu za baziranje krstarećih raketa tipa ’tomahavk‘. Amerikanci u blizini ruskih granica postavljaju lansirne baze za Mk-41, sa kojih mogu biti ispaljene rakete bilo kojeg tipa i vida, pa i nuklearne. Ono što SAD zapravo rade jeste posredno stvaranje uslova da se Rusiji onemogući da odgovori na eventualni, i to podvlačim, nuklearni napad“, kaže Sivkov.
Član Ruske akademije raketno-artiljerijskih nauka ima predlog kako bi Moskva mogla da odgovori na takve poteze Vašingtona.
„Ispada da Ameriku baš briga zapravo za sve postojeće sporazume koji su ranije bili zaključeni i na koje su oni stavili svoj potpis i rade na tome da ostvare sopstvenu superiornost nad Rusijom. I izgleda da ih nikakvi ugovori, sporazumi, diplomatske mere neće skrenuti sa tog puta. Jedino što Rusija sada može da uradi jeste da ostvari asimetrični odgovor u sferi naoružanja, ali pri tome ne izlazeći iz okvira postojećih sporazuma. Tu ipak postoji nekoliko mogućih varijanti koje bi definitivno naterale Amerikance da sednu za pregovarački sto“, dodaje Sivkov za Sputnjik.
Profesor Akademije vojnih nauka Ruske Federacije Vladimir Kozin podseća da je u junu Kongres SAD pokrenuo raspravu o nacrtu zakona o troškovima nacionalne odbrane za narednu godinu. U tom dokumentu se nalazi predlog razrade specijalnog programa za stvaranje nove krstareće rakete nadzemnog baziranja srednjeg i malog dometa, koja bi bila u suprotnosti sa čuvenim Sporazumom iz 1987. godine.
Kozin tvrdi da je to je glavni razlog zbog čega Amerikanci sada žele da izađu iz Sporazuma. Osim toga, optužujući rusku stranu za navodna narušavanja, Amerikanci pokušavaju da prikriju sve ono što su do sad sami činili u narušavanju odredbi tog sporazuma, dodaje profesor Akademije vojnih nauka RF.
„Valcer igraju dvoje. Stoga, ako Amerikanci sada izađu iz Sporazuma, onda ga se naravno ni Rusija neće pridržavati u jednostranom poretku. U ovom trenutku, 32 zemlje sveta imaju sve industrijske i tehničke mogućnosti da proizvode rakete malog i srednjeg dometa, a te zemlje nisu obuhvaćene bilateralnim Sporazumom o smanjenju broja raketa srednjeg i malog dometa. To znači i da bi američko napuštanje Sporazuma vodilo otvorenom početku trke u naoružanju, jer bi to bio početak domino efekta. U te 32 države spadaju i neke članice NATO-a“, kaže Kozin.
On za Sputnjik zaključuje da osim toga Amerikanci mogu da postave krstareće rakete, koje su inače sada zabranjene prema odredbama Sporazuma, na teritorijama država Zapadne Evrope, što je u njihovom interesu. Ukratko, izlazak iz Sporazuma je krajnje opasan i vodio bi destabilizaciji strateške nuklearne stabilnosti u svetu.
