Udruženje trolova i ekstremista-agitatora pokušava da utiče na ishod izbora u Nemačkoj, ali prema rečima analitičara Rusija sa time nema nikakve veze, piše „Ju-Es-Ej tudej“. Zapravo, iza širenja različitih propagandnih materijala na internetu stoje desničarske grupe iz SAD.
Informacija o tome pojavila se manje od nedelju dana pre izbora na kojima će, najverovatnije, pobediti aktuelna nemačka kancelarka Angela Merkel, podseća list.
„Za sada nismo uspeli da identifikujemo bilo kakvu posebnu aktivnost Rusa“, priznao je Simon Hegelih, profesor na Minhenskom tehničkom univerzitetu. Naprotiv, nakon analize 300 miliona postova na Tviteru, profesor je otkrio da veoma mnogo poruka sa haštagom #AltRigh (krajnja desnica) dolaze iz Nemačke.
„Mnoge od tih poruka mogu da se povežu, ili barem može da se govori da su bile inspirisane kretanjem ekstremnih desničara u Sjedinjenim Američkim Državama“, dodao je Hegelih.
Mnogi desničari pokušavaju da ocrne vodeće kandidate na izborima, i Merkelovu i njenog rivala, kandidata Socijaldemokratske partije Martina Šulca. Mnoge od tih poruka dolaze iz SAD, što daje utisak da desničari u Nemačkoj i Americi pokušavaju da utiču na mnjenje nemačkih glasača. Hegelih smatra da neke od tih poruka mogu da se povežu sa „ruskim mešanjem“, ali je to izuzetno teško dokazati.
Neki stručnjaci smatraju da desna Alternativa za Nemačku u velikoj meri nema šansu za pobedu na izborima, ali ako ta stranka nastavi da vrši pritisak na elitu, u određenom trenutku situacija bi mogla da se promeni.
Direktor Instituta za digitalno društvo Sandro Gajken smatra da desničari pokušavaju da se mešaju u diskusiju o nemačkim izborima na različitim društvenim mrežama. Na primer, prema Gajkenovim rečima, običnim nemačkim korisnicima koji traže grupe za diskusiju o politici automatski se preporučuju ekstremno desničarske partije poput Alternative koja će, kako se očekuje, prvi put dobiti mesta u Bundestagu.
„To je zaista čudno“, smatra Gajken. „Fejsbuk smatra da je to nemoguće, pošto bi korisnici trebalo da dobijaju preporuke na osnovu toga ko su im prijatelji, kojim grupama pripadaju i šta im se dopada. Međutim, svi u Nemačkoj vide ote preporuke“. Ekspert je takođe naglasio da „nije video nikakve tragove Rusa“.
Prema rečima direktora Centra za evropsku bezbednost Marka Galeotija, prilično je teško odrediti stepen ranjivosti Nemačke od hakera i trolova povezanih sa Rusijom. Osim toga, taj stručnjak smatra da mešanje Moskve svejedno nema nikakvog smisla, jer na izborima ne učestvuje nijedan „proputinov kandidat“.
„Verovatnoća bilo kakvog mešanja je neznatna, jer će bilo kakav ozbiljan uticaj na izborne rezultate samo pooštriti stav Berlina prema Moskvi“, istakao je Galeoti.
Međutim, politički analitičar Jorg Forbrig ne slaže se sasvim sa njim.
„Čini mi se da jednostavno ne primećujemo neke poteze Rusa. U prošlosti smo pratili sistematizovanu i veoma veštu informacionu kampanju usmerenu na ruskojezično stanovništvo Nemačke. Ona je prvi put sprovedena tokom izbora u Berlinu prošle godine“, izjavio je Forbrig i dodao da bi Rusija mogla da podrži Alternativu za Nemačku na načine koji još nikome nisu poznati.
Bilo kako bilo, on smatra da izbori u Nemačkoj svejedno nisu previše podložni spoljašnjem mešanju iz tri razloga. Prvo, zbog „mešanja Rusije“ u izbore u SAD i Francuskoj, birači su na oprezu. Drugo, zahvaljujući višepartijskom sistemu u Nemačkoj prilično je teško predvideti posledice informacione kampanje. Treće, Forbrig smatra da su nemački mediji „uravnoteženiji i mirniji“.
„Osim toga, da Rusi imaju neke kompromitujuće informacije o Merkelovoj ili nekom drugom, oni bi to već objavili“, sumirala je ekspert za pravna i socijalna pitanja u post-sovjetskim zemljama Melisa Huper.