Pretnje koje je sa govornice Ujedinjenih nacija Severnoj Koreji uputio američki predsednik Donald Tramp unele su dodatne tenzije u već duboko poljuljane međunarodne odnose i zabrinule svetske lidere.
Oštre kritike Pjongjangu, Iranu i Venecueli, kao i ton kojim su izrečene, grubo su razuverili sve oni koji su bili ubeđeni da je politika Donalda Trampa jasna i konzistentna.
Stevan Gajić, analitičar Instituta za evropske studije, za Sputnjik kaže da je primetno da je Trampov nastup na Ist Riveru u potpunoj suprotnosti sa njegovim inauguracionim govorom kada je novi američki lider najavio da se SAD u spoljnoj politici neće baviti promenama režima niti liberalnim intervencionizmom.
„Očigledno je da su smene koje su se dogodile u Trampovom kabinetu, pre svega odlazak Stiva Benona i skandal oko bukvalnog isterivanja Makla Flina iz Bele kuće i njihove zamene Mekmasterom i drugim jastrebovima, u potpunosti izmenili karakter Trampove vladavine. Nažalost, istina je da se ostvarila prognoza Vladimira Putina iz filma Olivera Stouna — da se spoljna politika SAD neće umnogome menjati, bez obzira na to ko pobedi u Americi. Vidimo i da će se Tramp, kako je najavljeno, sastati sa Tačijem, tako da su vesti i što se nas tiče — daleko od dobrih“, napominje Gajić.
Stevan Gajić kaže da, nakon žestokih osuda koje je Tramp uputio Iranu, ne bi bio iznenađen da Amerika izađe iz nuklearnog sporazuma sa tom zemljom i ukazuje na primetnu razlika između Trampovog govora i govora koji je pre dve godine u UN održao predsednik Rusije Vladimir Putin.
„Suštinska razlika je u pogledu na stanje međunarodnih odnosa — Rusija je govorila o kršenju međunarodnog poretka, a Tramp je govorio da SAD imaju pravo da intervenišu kada i kako hoće. Amerika se ponaša u okviru normi takozvanih „novih pravila“, a to je svet u kojem se države ili grupe država ponašaju kao čopori, u kome je država državi vuk i u kome više ne postoje pravila ponašanja koja su se poštovala pedeset godina posle Drugog svetskog rata. Putin je rekao: „Pogledajte šta ste napravili“, a zapravo je samo konstatovao činjenice — da zapadne zemlje jesu napravile haos u svetu, međunarodni poredak jeste urušen, a oni ne pokazuju nikakvu vrstu kajanja“, kategoričan je Gajić.
Prema njegovom mišljenju, retorika koja je upućena Severnoj Koreji je prilično jaka i ukoliko odnosi nastave da se zatežu, može doći do incidenta koji bi imao nesagledive posledice.
„Međutim, poruka Severnoj Koreji istovremeno je i poruka Kini. Setimo se da su Amerikanci pedesetih direktno ratovali sa Kinezima koji su ušli kao pomoćne trupe komunističkoj Koreji. Tako da i danas, bez obzira što i Kina uzdržano osuđuje nuklearni program Severne Koreje, ukoliko bi se dogodila ovakva vrsta rata ona bi zaista imala nesagledive posledice jer je to i u dvorištu Rusije, a Kina ne bi mogla da ostane ravnodušna“, upozorava Gajić.
Nikita Danjuk, zamenik direktora Instituta strateških studija i prognoza na Ruskom univerzitetu prijateljstva naroda, za Sputnjik kaže da je Donald Tramp poznati provokator koji voli da baca kojekakve teze u medijski prostor.
„On diže buru, a potom, kada se oluja smiri, zaboravlja reči koje je u nekom trenutku olako i potpuno neodgovorno izgovorio. Kada predsednik SAD sa govornice UN govori o američkoj spremnosti da uništi suverenu državu koja ima više od 20 miliona stanovnika, to se naravno doživljava kao nešto strašno. Nije tajna da Tramp nije diplomata i da koristi severnokorejski problem, između ostalog i da bi vršio pritisak na Kinu, sa kojom je u međuvremenu pokvario odnose. Kina i SAD balansiraju na ivici trgovinskog rata i u ovom kontekstu se može tumačiti oštra Trampova retorika, jer on između ostalog šalje signale Pekingu da je na teritoriji Korejskog poluostrva moguć vojni konflikt i da će se svaki konflikt oko granica Kine, pa i Rusije, tumačiti kao direktna pretnja nacionalnoj bezbednosti“, smatra Danjuk.
Dmitrij Drobnicki, stručnjak za SAD, smatra da se kontekst 2015. godine, kada je u UN govor održao ruski lider Vladimir Putin, veoma razlikuje od konteksta dve godine kasnije.
„Putin je održao govor u vreme kada skoro niko nije očekivao turbulencije na Zapadu. Tramp je održao govor nakon što je Zapad pogodila geopolitička oluja, a evroatlantsko jedinstvo je na neki način puklo. Interesantno je uporediti Trampov govor sa onim što je rekao francuski predsednik Makron.
Od Trampa smo, smatra Drobnicki, čuli nekoliko pametnih stvari, živu reč umesto racionalnih formula evroatlantskih elita. Međutim, dodaje naš sagovornik, drugo je pitanje što i dalje ne zna ko će pobediti u unutrašnjoj političkoj bici u SAD, jer stavovi koje iznosi američki predsednik nalaze na kolosalan otpor establišmenta.
Politički analitičar Dragomir Anđelković ocenjuje da je Putinov govor bio poziv na uspostavljanje novih svetskih odnosa u duhu miroljubive koegzistencije, poziv na ravnopravnost i saradnju među nacijama.
"S druge strane imamo Trampov govor koji odiše primenom sile, nacionalnim interesima i svim što spada u domen toga. Ta priča o patriotizmu, naciji i njenim interesima ne bi bila sama po sebi loša da je Tramp usmerio svoju oštricu kao onima koji su problem za američke interese, a to je američka nacionalna elita koja guši iznutra Ameriku. Međutim, nasuprot onome što je pričao u kampanji, ovaj put je njegov nastup isključivo usmeren ka spoljnim faktorima i to na način da je iskombinovao nešto što predstavlja američki nacionalizam sa starim neoliberalnim imperijalizmom iz predhodne epohe. Sve u svemu, vrlo mračan kontrast onome što je bio Putinov apel za mirniji I bolji svet", kaže Anđelković.
