Kancelarka Angela Merkel je neprikosnovena kao „majka nacije“. Ona i sama donekle radi na tome da održi takav imidž u javnosti. „Majka — to je tabu“, ističe u intervjuu za Sputnjik čuveni nemački psihijatar i dodaje:
„Odnosi sa roditeljima u detinjstvu ostavljaju pečat na ostatak života. Kasnije se taj obrazac ponavlja u odnosima supružnika, u prijateljstvu i u odnosu prema nepoznatim ljudima. To se u psihoanalizi naziva transfer, prenos. Dakle, na neki način, odnos koji su ljudi imali prema majci prenosi se na Merkelovu. Primetno je da nju veoma retko kritikuju.“
Naš sagovornik objašnjava da je takvo ponašanje lako objasniti iz perspektive evolucije, jer malo dete koje je bespomoćno neće kritikovati majku od koje zavisi njegovo preživljavanje. Svaka kritika majke se u većini slučajeva, kako u ranom detinjstvu, tako i kasnije, potiskuje. I čovek nauči da se ponaša onako kako se to dopada majci.
Mac primećuje da se u razmerama čitave nacije primećuje taj vid transfera, jer Merkelovu zaista retko kritikuju.
„Nju ne napadaju čak ni za veoma ozbiljne političke greške, počevši od promena u energetskoj politici, preko politike spasavanja evra i ekonomskih reformi u Grčkoj, do katastrofalne migracione politike“, zaključuje naš sagovornik.
Na pitanje da li zbog „sindroma mamice“ protivkandidat Merkelove na izborima Martin Šulc praktično nema nikakve šanse, Mac kaže da mu je čak bilo neprijatno da gleda televizijski duel između dvoje kandidata.
„Trebalo je objasniti Šulcu da je to bila njegova jedina šansa, da napadne i da se ne plaši ’mamice‘. Međutim, osećalo se da se on boji: ’Ako ja sad nju napadnem, onda ću pokvariti korektne odnose sa svima, a to se ne radi tako‘. U ovome ima istine, jer ’majka se ne napada‘. Ali Šulc nije shvatio da mu je taj televizijski duel bio jedina legitimna prilika“, objašnjava Mac.
Nemački psihoanalitičar dodaje da Merkelovu samo društvo spontano doživljava kao majku nacije, ali da i ona sama radi na takvom imidžu.
„Kancelarka je skromna i ne pokazuje bilo kakve znake histeričnog ili ratobornog ponašanja i na taj način još je bliža tom opšteprihvaćenom poimanju majke. Ona se ne postavlja kao moderno odevena žena sa naznakama erotizovanog ponašanja.“
Na opasku da takav način ponašanja više podseća na autokratiju, nego na demokratiju, Mac objašnjava da zaista jeste tužno to što vladanje „mamice“ polako ubija pluralizam.
„Značajne odluke poput budućnosti reformi o energetskoj politici ili pre svega problem migracione politike, donošene su bez učešća Bundestaga, a tako nešto se ranije nije dešavalo. U parlamentarnoj demokratiji tako značajna pitanja bi trebalo da razmatra i ocenjuje parlament. To što zbog čega do toga nije došlo, objašnjavam upravo kompleksom tabua u vezi sa pojmom majke, kao i time što se sami političari plaše onoga što nas čeka u budućnosti.“
Mac dodaje da ima utisak kao da je Merkelova neka vrsta opijuma za narod i da se time može objasniti sasvim neinteresantna predizborna kampanja. Naš sagovornik zaključuje da mu sadašnja situacija deluje kao da Merkelova spavaćim kolima putuje na dužnost, odnosno ka još jednom mandatu federalne kancelarke.
