Od početka 2017. američki avioni su bombardovali Avganistan 2.353 puta, dok su u istom periodu 2016. godine različiti objekti u toj zemlji bili bombardovani 1.072 puta.
Clue was in the numbers #airstrikes graph said @realDonaldTrump escalating Afghanistan war before 4,000 troops boost https://t.co/6odoEqaIaD pic.twitter.com/WxBvNmTMy9
— The Bureau (@TBIJ) 22. avgust 2017.
Osim toga, prema podacima misije UN za pomoć Avganistanu, za prvih šest meseci 2017. broj poginulih civila je porastao za 43 posto u odnosu na isti period 2016. godine: 95 osoba je poginulo, 137 ljudi je povređeno.
Stručnjaci sa kojima je razgovarao Sputnjik smatraju da jačanje američkih aktivnosti u Avganistanu ne doprinosi poboljšanju situacije. Naprotiv.
Mohamad Hašem Alokozaj, šef Komisije za unutrašnju bezbednost i odbranu u Parlamentu Avganistana, kaže da je broj napada povećan uprkos volji avganistanskog naroda.
„U napadima ginu civili, između ostalog i deca. Da su ova sredstva bila potrošena za mirovni proces, Avganistan bi postao bezbedna zemlja. Nažalost, naš predsednik ne želi da istražuje slučajeve napada i da traži krivce, zato što ne želi da se stranci, radnici Ambasade SAD i predstavnici međunarodnih organizacija osećaju neprijatno.“
Prema rečima generala i poslanika u Parlamentu Avganistana Nazifea Zakija, uzrok za tako crne statistike je manjak koordinacije između američkih i avganistanskih snaga.
„Neprijatelji koriste žene i decu kao živi štit, ali bez obzira na to američki avioni bacaju bombe na kuće i ubijaju civile. Te operacije nisu efikasne. Ali pošto je Amerika jedna od svetskih velesila, niko neće insistirati da Vašington snosi odgovornost za ono što čini. Protesti koji se održavaju u Avganistanu nemaju nikakav uticaj na vladu i medije“, zaključuje on.
Očigledno je da se povećanje broja vazdušnih napada može tumačiti i kao deo nove strategije SAD u Avganistanu, koju je Tramp predstavio u avgustu. Tada je Tramp rekao da američki vojnici moraju da „ratuju kako bi pobedili“ (mada, teško je zamisliti nekog ko ratuje kako bi izgubio).
Naučni saradnik Centra za proučavanje savremenog Avganistana Nikita Mendkovič za Sputnjik kaže da nova strategija ne predstavlja ništa novo.
„SAD su više puta povećavale broj vazdušnih napada, ali ta strategija nije bila efikasna, jer su mobilne grupe terorista veoma brzo napuštale lokacije koje su snage NATO-a planirale da bombarduju. Koordinacija između vazdušnih snaga i specijalaca na kopnu dovela je do boljih rezultata, ali problem je u tome što trenutno SAD nemaju resurse za takvu koordinaciju. Sada se u Avganistanu nalazi oko 10.000 stranih vojnika, a Amerikanci planiraju da u tu azijsku zemlju pošalju još 3.000 ljudi. Poređenja radi, nekada je u Avganistanu bilo razmešteno više od 100.000 stranih vojnika. Nova Trampova strategija neće dovesti do ozbiljnih rezultata, zato smatram da je to više kao politički korak. Tramp ne zna šta da radi sa Avganistanom i zato kupuje vreme koje je neophodno za definisanje zaista nove strategije.“
Upitan da li na taj način Tramp pokušava da spasi sebe u Avganistanu, odnosno da dobije bar jedan adut u bici protiv američke „duboke države“, Mendkovič kaže:
„Tramp pokušava da sačuva spoljnopolitički uticaj SAD, koji sada pada. Severna Koreja potpuno ignoriše agresivnu retoriku SAD i jača nuklearni arsenal. Vazdušno-kosmičke snage Rusije u Siriji su mnogo efikasnije od snaga NATO-a, to priznaju čak i zapadni analitičari. Na kraju krajeva, rat u Avganistanu traje od 2001. godine, SAD troše enormna sredstva, ali ne mogu da pobede. Sa druge strane, SAD ne smeju da napuste tu zemlju, jer bi to imalo katastrofalne posledice po njihov ugled u svetu. To bi praktično značilo priznavanje nesposobnosti NATO-a i nateralo Evropljane da ponovo razmisle o mogućem izlasku iz Alijanse i formiranju sopstvenog vojnog bloka. Ako Tramp uspe da ojača spoljnopolitički uticaj SAD, to će pozitivno uticati na njegove pozicije u unutrašnjoj političkoj borbi. Ali ukoliko dođe do novih neuspeha, na primer, u Avganistanu, drugi mandat postaće nedostižan za Trampa.“
